Племенита красница

Племенита красница
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Russulales
Породица:	Russulaceae
Род:	Russula
Врста:	R. integra
Биномно име
Russula integra (L.) Fr.

Племенита красница (Russula integra) је јестива гљива. Може се пронаћи у планинама Словеније и Црне Горе у јеловитим и смрековитим шумама. Доста је честа и у субмедитеранском подручју Црне Горе, Херцеговине и Хрватске уз црне борове масовна гљива:у Босни рјеђа.

Клобук

Клобук је величине 6-12-(15)cm, у младости готово полулоптаст, убрзо с јамицом која се шири, тако да одрасли примјерци постају тањурасто удубљени с надоље заобљеним врхом;врх с временом све бива урезанији и ребрасти пектиниран. Кожица глатка, као полирана, блистава, за влажна времена љепљива, једва је суша може просушити, но и тада се сјаји попут огледала које одбија свјетлост;да се згулити од 1/3 до 2/3. У младости већином чоколадно до црносмеђа с лаким љубичастим тоном, убрзо према тјемену и с окермаслинастим мрљама, које се могу касније и спојити запосједнувши цијелу кружну зону удубљења. Понекад је цијела површина кожноокер, већином махагони тона, с кармин или розе нијансом-и у том случају, као и кад превлада маслинасти тон, клобук по бојама веома подсјећа на Russulu olivaceu.

Листићи

Листови су готово слободни, односно узлазно прирасли, анастомозирани, понекад рачвасти и чешће вијугави, густи, врло крто-ломљиви, широки 4-14mm;најприје боје бананина меса с лимуножутом оштрицом, касније окержути.

Отрусина

Отрусина је загаситоокер.

Стручак

Величине је 4-9/1,5-3,5cm, ваљкаст, трбушаст или батинасто задебљан, ширим уздужним браздама наборан, го, готово свиленасте површине. Већином чисто бијел, понекад мало карминорозе и с неколико жућкастих мрља у дну. Увијек краћи од ширине клобука. Кора врло тврда, језгра спужвасто мека.

Месо

У клобуку месо је дебело 5-8mm, сњежнобијело, не баш тврдо. Укус врло угодан и потпуно благ, мирис на јабуке, код презрелих на исцијеђени сок од грожђа који након ферментације прелази у вино.

Хемијске реакције

Месо: на фенол розе боје, па загаситопурпурнорозе, најзад чађавоцрна. На жељезни сулфат једном на окер, други пут маслинаста. На калијеву лужину блиједосивкастоокер. Листићи: на анилин пвих неколико сати зеленкастожута, затим наранџаста.

Микроскопија

Споре овоидне до готово округле, са изолираним, и више од 1mi дугим иглицама, већином са hyailinim мјехурићима:8,5-11,5/7-9,5mi. Базидији 42-54/12,5-16mi. Стеригмата 7-9mi. Cystide 50-80/10-11,5mi.

Станиште и распрострањеност

У планинама Словеније и Црне Горе у јеловим и смрековим шумама доста честа, у субмедитеранском подручју Црне Горе, Херцеговине и Хрватске уз црне борове масовна гљива; у Босни рјеђа. Између Карловца и Босанаца у мијешаним листопадно-четинарским шумама честа. Радо на травнатим теренима између камења, гдје воли расти и Suillus granulatus.

Доба

VII-X

Јестивост

Безувјетно спада у прворазредне јестиве гљиве:не само сласна, него и издашна, крупна гљива, која се може и брзо сакупити у довољној количини. Прикладна за припремање на све начине, једино није за сушење.

Сличне врсте

По клобуку упадљиво слична, такође изврсно јестива шећерка, Russula olivacea, има врло густо карминорозе истачкан стручак цијелом дужином, а већином и оштрицу тих боја: на жељезни сулфат не реагује ни жуто ни маслинасто, него наранџасто или смеђе. Ромелова красница Russula romellii је масовна и најранија гљива храстово-грабових и кестенових шума у нижим предјелима Хрватске, има исто тако кармин или смеђерозе стране, а удубљено тјеме маслинастожуто;једнако крупна врста, потпуно бијелог стручка-разликује се углавном по стручку, дужем од ширине клобука и нешто мањим спорама, те стаништем(друго дрвеће и кисело тло).