Плеоцитоза лимфоцита

Плеоцитоза лимфоцита
Плеоцитоза лимфоцита
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	Хематологија; Патологија
	[уреди на Википодацима]

Плеоцитоза лимфоцита (ПЛ) неуролошко је стање са ненормално повећаним бројем лимфоцита у цереброспиналној течности. Најчешће настаје као последица асептичног, вирусима изазваног менингитиса или енцефалитиса.^[1]^[2] Ово стање заправо је један од облик плеоцитозе или повећања укупног броја ћелија у ликвору. Карактерише се клиничком сликом у којој пацијент има главобољу (по типу мигрене) појаву изузетно реактивних форми лимфоцитних ћелија у кичменој течности, чији број је увек већи од 5 µL).^[3]

Док лимфоцити чине отприлике четвртину свих белих крвних ћелија у телу, они су генерално малобројни у цереброспиналној течности. Нормалан број лимфоцитних ћелија у кичменој течности је ≤ 5 µL (углавном 70-100% су лимфоцити, а 0-30% моноцити)^[4] У плеоцитицитози, број лимфоцита може да се увећа на више од 1.000 ћелија по mm³. Повећање броја белих крвних зрнаца често прати повећање концентрације протеина и других типова ћелија.

Плеоцитоза лимфоцита, јавља се често, удружена са бројним, пролазним, неуролошким поремећајима, који укључују и сензомоторну амнезију, афазију и друге неуролошке симптоме.^[5]

Историја

Одређивање лимфоцита у плеоцитози постало је могуће тек са открићем дијагностичке лумбалне пункције и технологије потребне за анализу цереброспиналне течности (ликвора) уз помоћ микробиолошких, биохемијских и имунолошких тестова.^[6]

Иако су прве лумбалне пункције изведена крајем 19. века, тестови за откривање повишеног ниво лимфоцита у оквиру централног нервног система били су доступни тек много година касније.

Без савремена лумбална пункција данас је незамисливо тестирање ликвора и лимфоцита у њему које се користи за дијагнозу или искључивање одређени инфективних и неинфективних болести у централном нервном сиситему, као што је то нпр. менингитис или плеоцитоза лимфоцита.^[7]

Етиопатогенеза

Узроци асептичног менингитиса могу бити инфективне (нпр. рикеције, спирохете, паразити) или неинфективни (нпр. унутарлобањски тумори и цисте, лекови, системске болести) природе.

Инфективни аспетички мемнингитис

Највећи број случајева асептичног менингитиса последица је ентеровируса, укључујући ехо и коксаккиа вирусе. Чест узрочник је и вирус мумпса, широко распрострањен у свету. ^[а]

Ентеровируси и вирус мумпса улазе у организам преко респираторног или дигестивног тракта хематогено се затим шире крвотоком.

Бактерије такође могу узроковати асептични менингитис; у такве спадају спирохете (сифилис, лакмска борелиоза, лептоспироза) и рикеције (тифус, пегава грозница Стењака или ерлихиоза). Абнормалности у ликвору могу бити пролазне или хроничне.

Поједине бактеријске инфекције као што су мастоидитис, синуситис, апсцес мозга и инфективни ендокардитис могу произвести у ликвору промене карактеристичне за асептични менингитис. Наиме широко распрострањена упала доводи до васкулитиса који изазива плеоцитозу без бактерија у ликвору.

Неинфективни аспетички мемнингитис

Неинфективни узроци упале можданих овојница су неопластична инфилтрација, цурење садржаја интракранијалних цисти, интратекална примена лекова, тровање оловом и радиоактивним материјама.

Ређе упала настаје након системске примене неких лекова, вероватно услед реакције преосетљивости. Такву упалу најчешће узрокује нестероидни антиинфламаторни лек (посебно ибупрофен), антимикробни лекови (најчешће сулфа препарати) као и имуномодулатори (нпр. ИВ имуноглобулини, ОКТ3 моноклонска антитела, циклоспорин, вакцине).

Болести

Истраживање су пронашла присуство плеоцитозе лимфоцита у ликвору следећим болестима:

Асептични менингитис

Асептични менингитис је упала менингеалних овојница са лимфоцитном плеоцитозом у ликвору код које се после рутинских бојења и култура ликвора није пронађен јасан узрок болести. Најчешћи узрочници асептичног менингитиса су вируси.^[8]

Псеудомигренични облик плоцитозе

Већи број студије спроведен је са циљем да се утврди повезаност између псеудомиграине и лимфоцитне плеоцитозе. Псеудомигрену карактерише умерена или јака, пулсирајући главобоља праћена пролазним неуролошким симптомима и лимпфоцитна плеоцитоза.^[4] Овај облик мигреничних епизоде карактерише се самоограничавајућим понављањем.^[9]

У неким студија утврђена је појава псеудомигрене код појединци у распону од око 15 до 40 година старости, нешто чешће код мушкарца. После сваке мигренозне епизоду, пацијенти без симптома. Готово сви физиолошки и радиолошки тестови (ЕЕГ, ЦТ, МРИ) су начелно у границама нормале. Међутим, 30 од 42 пацијената (у наведеним студијама) имао је абнормалне ЕЕГ налаз.

У другој студији, пацијенти са псеудомигреном имали су повишен ниво лимфоцитне плеоцитоза са свакиом псеудомигренозном епизодом.^[10]

Дијагноза

У дијагнози на асептични менингитис треба посумњати код сваког болесника са температуром, главобољом и менингеални знаковима.

ЦТ или МР главе потребно је урадити пре лумбалне пункције ако се сумња на туморску масу (нпр. код жаришног неуролошког испада или едема папиле).
Измерен притисак ликвора је мање или више повишен уз присуство 10 до > 1000 лимфоцита у μL.
Понекад, у првим сатима развоја вирусног менингитиса, може бити присутан мањи број неутрофила.
Ниво глукозе у ликвору је нормалан, а протеина нормална или умерено повишена.
Ради идентификације вирусног узрочника обично се врши ПЦР ликвора.
Дијагноза Моларетова менингитиса поставља се ПЦР анализом за херпес тип 2 ДНК.
Дијагноза асептичног менингитиса узрокованог лековима поставља се искључивањем других узрочника.
Потребно је извршити дијагностичке тестове на клинички сумњиве узрочнике (нпр. рикецијске инфекције, лајмску борелиозу, сифилис).

Симптоми

Симптоми асептичног менингитиса су висока телесна температура, главобоља и позитивни менингеални знаци. Вирусни менингитис асептични најчешће пролази спонтано.

Терапија

Терапија асептичког менингитиса са плеоцитозом лимфоцита најчешће је симптоматска.

Како је код већине пацијената дијагноза јасна лечење захтева само довољну хидратацију (унос течности), примену аналгетика и антипиретика.
Ако се не могу искључити листеријски или делимично лечен, или рани бактеријски менингитис, у зависности од резултата култура и поновних анализа ликвора, дају се антибиотици, ефикасни против бактеријског менингитиса.
Медикаментнима настао асептични менингитис лечи се укидањем узрочног лека.

Напомена

^ Једино у САД због масовне вакцинације, случајеви менингитиса узрокованог вирусом мумпса су ретки.

Извори

^ „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 11. 12. 2007. Архивирано из оригинала 04. 01. 2014. г. Приступљено 16. 9. 2012.
^ Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). „West Nile virus encephalitis.”. American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 26 (2): 192—196. .
^ Adams and Victor's Principals of Neurology, 8th ed. стр. 152.
^ ^а ^б „Dijagnostika likvora, Laboratorijski nalaz likvora”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2012.
^ Pavlović, D., Lević, Z., Dmitrović, R. (1993) Klinički oblici Lajmske bolesti u neurologiji. Glas Srp Akad Nauka [Med], (43): 203-12
^ Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). „Diagnostic Lumbar Puncture”. The Ulster Medical Journal. 83 (2): 93—102. .
^ Do, T. H.; Fisch, C.; Evoy, F. (2004). „Susac syndrome: Report of four cases and review of the literature”. AJNR. American Journal of Neuroradiology. 25 (3): 382—388. PMC 8158540 . PMID 15037459.
^ MSD priručnik dijagnostike i terapije, Aseptični meningitis Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2015) na:www.placebo.hr (2014)
^ Pascual, Julio; Valle, Natalia (јун 2003). „Pseudomigraine with lymphocytic pleocytosis.”. Current Pain and Headache Reports. 7 (3): 224—8. PMID 12720603. S2CID 27116781. doi:10.1007/s11916-003-0077-2.
^ Filina, T; Feja, KN; Tolan, RW (јун 2013). „An adolescent with pseudomigraine, transient headache, neurological deficits, and lymphocytic pleocytosis (HaNDL Syndrome): case report and review of the literature.”. Clinical Pediatrics. 52 (6): 496—502. PMID 23559488. S2CID 35821471. doi:10.1177/0009922813483358.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[8] Једино у САД због масовне вакцинације, случајеви менингитиса узрокованог вирусом мумпса су ретки.

[1] „Meningitis and Encephalitis Fact Sheet”. National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS). 11. 12. 2007. Архивирано из оригинала 04. 01. 2014. г. Приступљено 16. 9. 2012.

[2] Batalis, N.I., L. Galup, S.R. Zaki, and J.A. Prahlow (2005). „West Nile virus encephalitis.”. American Journal of Forensic Medicine and Pathology. 26 (2): 192—196. .

[3] Adams and Victor's Principals of Neurology, 8th ed. стр. 152.

[:0-4] а ^б „Dijagnostika likvora, Laboratorijski nalaz likvora”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2013. г. Приступљено 16. 9. 2012.

[5] Pavlović, D., Lević, Z., Dmitrović, R. (1993) Klinički oblici Lajmske bolesti u neurologiji. Glas Srp Akad Nauka [Med], (43): 203-12

[6] Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). „Diagnostic Lumbar Puncture”. The Ulster Medical Journal. 83 (2): 93—102. .

[7] Do, T. H.; Fisch, C.; Evoy, F. (2004). „Susac syndrome: Report of four cases and review of the literature”. AJNR. American Journal of Neuroradiology. 25 (3): 382—388. PMC 8158540 . PMID 15037459.

[9] MSD priručnik dijagnostike i terapije, Aseptični meningitis Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2015) na:www.placebo.hr (2014)

[Pascual_2003-10] Pascual, Julio; Valle, Natalia (јун 2003). „Pseudomigraine with lymphocytic pleocytosis.”. Current Pain and Headache Reports. 7 (3): 224—8. PMID 12720603. S2CID 27116781. doi:10.1007/s11916-003-0077-2.

[Filina_2013-11] Filina, T; Feja, KN; Tolan, RW (јун 2013). „An adolescent with pseudomigraine, transient headache, neurological deficits, and lymphocytic pleocytosis (HaNDL Syndrome): case report and review of the literature.”. Clinical Pediatrics. 52 (6): 496—502. PMID 23559488. S2CID 35821471. doi:10.1177/0009922813483358.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[а]

[8]

[9]

[10]