Пређи на садржај

Пливање на Летњим олимпијским играма 2016 — 400 м слободно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Пливање на
Играма XXXI Олимпијаде
Рио 2016.
Борилиште: Олимпијски базен
Форт Копакабана
Датум: 6—16. август
Учесника: 950
Дисциплина: 34
Слободни стил
50 метара   мушкарци   жене
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
800 метара жене
1.500 метара мушкарци
Леђни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Прсни стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Делфин стил
100 метара мушкарци жене
200 метара мушкарци жене
Мешовити стил
200 метара мушкарци жене
400 метара мушкарци жене
Штафете
4×100 слободно мушкарци жене
4×200 слободно мушкарци жене
4×100 мешовито мушкарци жене
Пливачки маратон
10 километара мушкарци жене


Пакмичење у пливању трка на 400 метара слободним стилом за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, Бразил, одржана је 6. августа на Олимпијском воденом стадиону. Квалификације су пливане у јутарњем, а финална трка у вечерњем програму.

Титулу олимпијског победника освојену на Олимпијским играма у Лондону 2012 бранио је Суен Јанг из Кине.

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]

Учествовало је 50 пливача из 39 земаља.

Рекорди

[уреди | уреди извор]

Пре почетка олимпијских игара у овој дисциплини важили су следећи рекорди:

Светски рекорд Њемачка Паул Бидерман 3:40,07 Рим, Италија 29. јул 2009. [1],[2]
Олимпијски рекорд Кина Суен Јанг 3:40,14 Лондон, Уједињено Краљевство 28. јул 2012 [3]

Сатница

[уреди | уреди извор]
Датум (UTC-3) (UTC+2) Ниво
Петак 6. август 2016 13.48 18.48 Квалификакије
Субота 6. август 2016 22.30 3,30 Финале

Локално време (UTC-3)

Систем такмичења

[уреди | уреди извор]

У квалификацијама пливачи су подељени у групе. У финале се пласирају најбржих 8 без обзира које су место заузели у свој групи.

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]
Мак Хортон
 Аустралија 		Суен Јанг
 Кина 		Габријеле Дети
 Италија

Резултати

[уреди | уреди извор]

Квалификације

[уреди | уреди извор]

Такмичари су подењени у 7 квалификационих група. У финале се пасирало најбржих 8 без обзитра на пласман у групи.[4]

Пла. Група Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
1. 7 2 Конор Двајер  Сједињене Америчке Државе 3:43,42 КВ
2. 7 4 Мак Хортон  Аустралија 3:43,84 КВ
3. 7 3 Габријеле Дети  Италија 3:43,95 КВ
4. 6 4 Суен Јанг  Кина 3:44.23 КВ
5. 7 6 Дејвид Макијон  Аустралија 3:44,68 КВ
6. 7 5 Џејмс Гај  Уједињено Краљевство 3:45,31 КВ
7. 6 5 Конор Јегер  Сједињене Америчке Државе 3:45,37 КВ
8. 5 7 Жордан Потен  Француска 3:45,43 КВ
9. 6 2 Флоријан Фогел  Немачка 3:45,49
10. 6 3 Парк Те-Хван  Јужна Кореја 3:45,63
11. 6 6 Рајан Кокрејн  Канада 3:45,83
12. 5 1 Мајлс Браун  Јужноафричка Република 3:45,92
13. 7 1 Стивен МилиStephen Milne  Уједињено Краљевство 3:4600
14. 7 8 Велимир Стјепановић  Србија 3:46,78
15. 5 4 Александр Красњих  Русија 3:47,39
16. 4 5 Марван ел Камаш  Египат 3:47,43
17. 6 7 Хенрик Кристијансен  Норвешка 3:47,90
18. 5 5 Мартен Бжосковки  Холандија 3:48,00
19. 4 2 Метју Хатчинс  Нови Зеланд 3:48,25
20. 4 3 Антон Ипсен  Данска 3:48,31
21. 7 7 Петер Бернек  Мађарска 3:48,58
22. 3 8 Марсело Акоста  Салвадор 3:48,82
23. 6 1 Војћех Војдак  Пољска 3:48,87
24. 5 3 Клеменс Рап  Немачка 3:49,10
25. 6 8 Феликс Аубек  Аустрија 3:49,35
26. 5 8 Ћу Циао  Кина 3:49,45
27. 4 4 Акрам Ахмед  Египат 3:49,46
28, 5 2 Филип Заборовски  Пољска 3:49,84
29. 4 1 Јан Мицка  Чешка 3:49,97
30. 4 8 Вјачеслав Андрусенко  Русија 3:50,23
31. 5 6 Наити Ехара  Јапан} 3:50,61
32. 3 2 Луиз Алтамир Мело  Бразил 3:50,82
33. 2 3 Кристијан Кинтеро  Венецуела 3:50,84
34. 3 7 Велсон Сим  Малезија 3:51,57
35. 2 4 Ахмед Матлути  Тунис 3:52,00
36. 4 6 Мадс Глеснер  Данска 3:52,59
37. 4 7 Мигел Дуран  Шпанија 3:53.40 ф
38. 3 5 Герге Киш  Мађарска 3:54,15
39. 2 5 Мартин Најдич  Аргентина 3:54,58
40. 3 6 Давид Брандл  Аустрија 3:54.59
41, 3 1 Димитриос Димитриу  Грчка 3:54.98
42. 3 4 Матијас Коски  Финска 3:55,57
43. 3 3 Незир Карап  Турска 3:58.37
44. 2 7 Алекс Соберс  Барбадос 3:59.97
45. 2 2 Иракли Ревишвили  Грузија 4:00.56
46. 2 6 Џеси Лакуна  Филипини 4:01,70
47. 2 1 Јаковос Хаџиконстантину  Кипар 4:03,53
48. 1 4 Џефри Батлер  Кајманска Острва 4:07,87
49. 1 5 Пол Аријас  Андора 4:21,16
50. 1 3 Харис Банди  Пакистан 4:33,13

ф: Погрешан старт. По дискерционом праву судија дозвољено му је да заврши трку.[5]

Финале

[уреди | уреди извор]
Поз. Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
5 Мак Хортон  Аустралија 3:41.55
6 Суен Јанг  Кина 3:41,68
3 Габријеле Дети  Италија 3:43,49
4. 4 Конор Двајер  Сједињене Америчке Државе 3:44,01
5. 1 Конор Јегер  Сједињене Америчке Државе 3:44,16
6. 7 Џејмс Гај  Уједињено Краљевство 3:44,68
7. 2 Дејвид Макијон  Аустралија 3:45,28
8. 8 Жордан Потен  Француска 3:49,07

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Men's 400 m freestyle results". Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2009) Omega Timing. 1. август 2009.]
  2. ^ „SwimNews.com - Craig Lord: WR: Biedermann Takes Down Thorpe: 3:40.07[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 07. 08. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Men's 400m Freestyle”. BBC Sport. Приступљено 6. 7. 2016. 
  4. ^ „Results of the men's 400 metre freestyle heats at the 2016 Summer Olympics” (PDF). Rio 2016. 6. 8. 2016. Архивирано из оригинала (pdf) 07. 08. 2016. г. Приступљено 07. 08. 2016. 
  5. ^ Lutton, Phil (7. 8. 2016). „Teary Miguel Duran Navia gets second Rio chance after false start at Olympics”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 7. 8. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Пливање на ЛОИ 2016.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пливање_на_Летњим_олимпијским_играма_2016_—_400_м_слободно_за_мушкарце&oldid=27896749”