Подземно растварање руде
Подземно растварање руде је процес у рударству који служи за експлоатацију минерала као што су бакар и уранијум кроз бушотине из лежишта.
Процес у почетку подразумева бушење рупа у лежишту. За бушење отворених путева до лежишта, у које се потом убризгава раствор, могу се користити експлозивне или хидрауличне методе. Течни раствор се упумпава у лежиште где ступа у контакт са рудом. Затим се новонастала смеса испумпава на површину где се обрађује. Овај процес омогућава експлоатацију метала и соли из једног рудног тела, без потребе за употребу уобичајених поступака бушења и експлозије, отвореног копа или подземне експлоатације.
Поступак
[уреди | уреди извор]Подземно растварање руде укључује пумпање течне материје (нпр. сумпорна киселина, вода) у тело руде преко једне бушотине, која струји кроз порозне стене растварајући руду, а затим и испумпавање минерално обогаћене течности кроз другу бушотину. Течност која се упумпава зависи од лежишта. За лежишта соли, може се користити обична вода у којој се со лако раствара. За бакар, углавном су потребне киселине да би се повећала растворљивост руде у раствору. За уранијум могу се користити киселине или натријум бикарбонат.
Растворљиве соли
[уреди | уреди извор]Подземно растварање руде има широку примењеност код издвајања водо-растворљивих соли као што су халит и натријум сулфат. У америчкој држави Колорадо користи се за експлоатацију натријум бикарбоната.[1] Овакав начин добијања руде се примењује када су лежишта минералне сировине предубоко или када класичан начин подземне експлоатације није могућ.
Уранијум
[уреди | уреди извор]
Течности које се користе за растварање руде уранијума су или киселина(сумпорна киселина или ређе азотна киселина) или карбонат(натријум бикарбонат, амонијум карбонат или растворен угљен диоксид ).Растворени кисеоник је понекад додаје у воду да веже уранијум. Подземно растварање руде уранијума почела у Сједињеним Америчким Државама и Совјетском Савезу у раним 1960-их. Значајни рудници коју примењују ову технику налазе се у Казахстану и Аустралији.
Злато
[уреди | уреди извор]Подземно растварање руде злата нема комерцијалну употребу, јер се у трогодишњем испитивању рађеном седамдесетих година није показало као исплатива метода.
Бакар
[уреди | уреди извор]Кинези су још 977. године први пут применили ову технику како би добили бакар. Код лежишта бакра углавном се у лежиште упумпава сумпорна или хлороводонична киселина.
Руде највише подложне цурењу укључују бакар карбонате малахит и азурит. Остали минерали бакра као што је куприт могу захтевати додавање оксидациониџ средстава, као што су гвожђе сулфат и кисеоника у течну смесу како би што пре минерали били растворени. Руде са највишим садржајем сулфида, као што су борнит и халкопирит ће захтевати више оксиданта и спорије ће се растварати.
Предности и мане код експлоатације
[уреди | уреди извор]Предности:
- Смањене опасности за запослене од незгода, прашине и зрачења,
- Економичност.
Мане:
- Ризик од ширења течности ван лежишта уранијума, укључујући накнадне контаминације подземних вода,
- Непредвидив утицај течности на стене.
