Пожар у Москви (1812)
Током француске окупације Москве 1812. пожар у Москви је трајао од 14. до 18. септембра 1812. и скоро је уништио град. Руске трупе и већина преосталих становника напустили су Москву 14. септембра 1812. непосредно пре него што су трупе француског цара Наполеона ушле у град након Бородинске битке.[1] Московског војног гувернера, грофа Фјодора Ростопчина, често су оптуживали да је организовао уништавање свете бивше престонице како би још више ослабио француску војску у спаљеном граду.[2][3]
Историја
[уреди | уреди извор]Након што је наставио Барклијеву „операцију одлагања“[4] као део рата исцрпљивање против Наполеона, Кутузов је искористио Ростопчина да спали већину ресурса Москве као део стратегије спаљене земље, герилског рата Козака против француских залиха и тоталног рата од сељаци против француског тражења хране.[5] Ова врста рата без већих битака ослабила је француску војску у њеној најслабијој тачки: војној логистици.[6] Деветнаестог октобра 1812. француска војска је добровољно напустила град у недостатку залиха и упозорена временским условима најављеним првим снегом.[7]
Што се тиче саме државе Москве, град је углавном био пуст, барем у поређењу са нормалним нивоом становништва: Почетком 1812. Москва је имала око 270.184 становника према савременом истраживању;[8] од тога, негде између 6.200 и 10.000 цивила је изабрало да остане у граду након доласка Француза, поред између 10.000 и 15.000 болесних или рањених руских војника.[9]
Пре него што је напустио Москву, гроф Ростопчин је наводно дао наређења шефу полиције (и ослобођен затвореницима) да се Кремљ и главне јавне зграде (укључујући цркве и манастире) запале. Током наредних дана пожари су се ширили. Према Госпођи де Стал, која је напустила град неколико недеља пре доласка Наполеона, а потом се дописивала са Кутузовим, Ростопчин је био тај који је наредио да се запале његове виле, тако да ниједан Француз не би смео да борави у њему.[10] Данас већина историчара криви за почетне пожаре руску стратегију спаљене земље.[11]
Један московски полицајац је ухваћен како покушава да запали Кремљ где је Наполеон у то време боравио. Доведен је пред Наполеона и официр је признао да је њему и другима наређено да запале град, након чега су га гардисти убили на лицу места по наређењу бесног Наполеона.[12]
Пожар је дубоко узнемирио Наполеона који је био ужаснут и заплашен руском одлуком да уништи њихов најсветији и најомиљенији град пре него што га преда. Сведок бележи да је остао запањен посматрајући ватру из Кремља говорећи: „Какав ужасан призор! И сами су ово урадили! Толико палата! Какво невероватно решење! Какви људи! Ово су Скити!“[13]
Катастрофа је изазвала велики број малих пожара, који су убрзо измакли контроли и формирали огроман пожар. Пожари су се брзо проширили пошто је већина зграда у Москви била од дрвета. Иако је Москва имала ватрогасну јединицу, њихова опрема је претходно или уклоњена или уништена по Ростопчиновом наређењу. Пламен се проширио на арсенал Кремља, а угасили су га француски гардисти. Извештава се да је спаљивање Москве било видљиво до удаљености од 215 km.[14]
Толстој, у својој књизи Рат и мир, сугерише да ватру нису намерно подметнули, ни Руси ни Французи, већ је био природан резултат стављања напуштеног и углавном дрвеног града у руке инвазијских трупа. Пре инвазије, пожари би избијали скоро сваки дан чак и са присутним власницима и потпуно функционалном ватрогасном јединицом, а војници би палили додатне ватре за сопствене потребе, од пушења лула, кувања хране два пута дневно и спаљивања непријатељеве имовине на улицама. Неки од тих пожара би неизбежно измакли контроли, а без ефикасне акције гашења пожара, ови појединачни пожари у зградама могу се проширити и постати пожари у суседству, и на крају пожар широм града.[15][16]
Поступање према Русима који су остали у граду, цивила или војника, било је мешано: према руском извору, уништавали су манастире и дизали у ваздух архитектонске споменике. Московске цркве су намерно претворене у штале и заходе. Свештеници који се нису одрекли црквених светиња су дивљачки убијани, монахиње су силоване, а пећи су ложени древним иконама. С друге стране, Наполеон се лично побринуо да се у Москву испоручи довољно хране да нахрани све Русе који су остали нахрањени без обзира на пол и године.[17][18]
Процес обнове након пожара под вођством војног гувернера Александра Тормасова (1814–1819) и Дмитрија Голицина (1820–око 1840) био је постепен и трајао је више од једне деценије.[19][20][21]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Haythornthwaite 2012, стр. 40-72, The Battle of Borodino.
- ^ Mikaberidze 2014, стр. 68-95, Chapter 5: 'And Moscow, Mighty City, Blaze!'.
- ^ Zemtsov, Vladimir Nikolaevich (2012). „French Jesuit Abbot A. Surugue and the 1812 Fire of Moscow Historic Myth”. Izvestiya Uralskogo Federalnogo Universiteta-Seriya 2-Gumanitarnye Nauki. Yekaterinburg, Russia: Ural Federal University. 14 (2): 118—133. ISSN 2227-2283.
- ^ US DOD 2021.
- ^ Chandler 2009, стр. 749-766, 68. War Plans and Preparations (Part Thirteen. The Road to Moscow).
- ^ Chandler 2009, стр. 813-822, 71. Precarious Position (Part Fourteen. Retreat).
- ^ Riehn 1990, стр. 321.
- ^ Martin, Alexander M. (1. 11. 2002). „The Response of the Population of Moscow to the Napoleonic Occupation of 1812”. Ур.: Lohr, Eric; Poe, Marshall. The Military and Society in Russia: 1450–1917. History of warfare. XIV (1st изд.). Leiden, Netherlands: Brill. стр. 469—490. ISBN 9789004122734.
- ^ Mikaberidze, Alexander (2014). Masséna, Victor-André; Lentz, Thierry; de Bruchard, Marie; Boulant, Antoine; Delage, Irène, ур. „Napoleon's Lost Legions. The Grande Armée Prisoners of War in Russia”. Napoleonica. La Revue. Spécial prisonniers de guerre. Paris, Ile de France, France: Fondation Napoléon. 21 (3): 35—44. ISSN 2100-0123. doi:10.3917/napo.153.0035 — преко Cairn.INFO.
- ^ Staël-Holstein 1821, стр. 352.
- ^ Austin 2012, стр. 26-28, Chapter 1: "Fire! Fire!".
- ^ Ludwig 1927, стр. 408, Book Four: The Sea.
- ^ Ludwig 1927, стр. 430, Book Four: The Sea.
- ^ Luhn, Alec (14. 9. 2012). Richardson, Paul E.; Widmer, Scott; Shine, Eileen; Matte, Caroline, ур. „Moscow's Last Great Fire”. Russian Life. Montpelier, Vermont, United States of America: StoryWorkz. Архивирано из оригинала 18. 6. 2020. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ War and Peace, Vol. 3, Book XI, chapter 26
- ^ Russia: A Short History by Abraham Ascher
- ^ Zemtsov, Vladimir Nikolaevich (15. 8. 2015). Glantz, David, ур. „The Fate of the Russian Wounded Abandoned in Moscow in 1812”. The Journal of Slavic Military Studies. Pittsburgh, Pennsylvania, United States of America: Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies/Taylor & Francis or Routledge. 28 (3): 502—523. ISSN 1351-8046. LCCN 93641610. OCLC 56751630. doi:10.1080/13518046.2015.1061824.
- ^ Zakharov, Arthur (2004). Napoleon v Rossii glazami russkikh [Napoleon in Russia through the eyes of the Russians] (на језику: руски) (1st изд.). Moscow, Russia.
- ^ Luhn 2012.
- ^ Alekseevna, Molokova Tatyana (1. 6. 2012). Telichenko, Valery Ivanovich; Korol, Elena Anatolievna; Dyadicheva, Anna A.; Bernikova, Tat'yana V., ур. „Восстановление Москвы после пожара 1812 г.: новый облик города” [Reconstruction of Moscow after the 1812 fire of Moscow: New look of the city]. Vestnik MGSU. Архитектура и градостроительство. Реконструкция и реставрация (на језику: руски). Moscow, Russia: Moscow State University of Civil Engineering/ASB Publishing House, LLC. 7 (6): 17—22. ISSN 1997-0935. doi:10.22227/1997-0935.2012.6.17-22
. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2022. г. Приступљено 19. 04. 2023.
- ^ . Архивирано из оригинала
|archive-url=захтева|url=(помоћ)|archive-url=захтева|archive-date=(помоћ). г. Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ)
Литература
[уреди | уреди извор]- Austin, Paul Britten (3. 12. 2012). 1812: Napoleon in Moscow (2nd изд.). Barnsley, England: Frontline Books. ISBN 978-1-4738-1139-3. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Google Books.
- Bourgogne, Adrien Jean Baptiste François (1899). Cottin, Paul, ур. Memoirs of Sergeant Bourgogne, 1812–1813 (2nd изд.). New York City: Doubleday & McClure Company. LCCN 99001646. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Caulaincourt, Armand-August-Louis de (1935). Libaire, George; Morrow, William, ур. With Napoleon in Russia: The memoirs of General de Caulaincourt, Duke of Vicenza. New York City: William Morrow and Company, Inc. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Haythornthwaite, Philip; et al. (Illustrations and graphics by Peter Dennis) (20. 9. 2012). Cowper, Marcus, ур. Borodino 1812: Napoleon's great gamble. Campaign. 246. London, England, United Kingdom of Great Britain: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-84908-697-4. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Google Books.
- Lieven, Dominic (2009). Dohle, Markus; Wright, Deborah; Weldon, Tom; Prior, Joanna, ур. Russia Against Napoleon: The Battle for Europe, 1807 to 1814 (1st изд.). London, England, United Kingdom of Great Britain: Allen Lane (Penguin Books). ISBN 978-0-14-194744-0. OCLC 419644822 — преко Google Books.
- Marbot, Jean-Baptiste Antoine Marcelin (1913) [1891]. The memoirs of General Baron de Marbot, late lieutenant-general in the French army. I. Превод: Butler, Arthur John (5th изд.). London, England: Longmans, Green, and Co. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Ludwig, Emil (1927). Allen, George, ур. Napoleon. Превод: Eden, Paul; Cedar, Paul (7th изд.). London, England: Unwin Brothers Ltd. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Riehn, Richard K. (1990). 1812: Napoleon's Russian campaign. New York City: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-052731-7. LCCN 89028432. OCLC 20563997. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Taylor, Ella (27. 6. 2019). Mulvaney, John; Turell, Saul J.; Becker, William J., ур. „War and Peace: Saint Petersburg Fiddles, Moscow Burns”. The Criterion Collection. Essays. New York City: The Criterion Collection, Inc. (Janus Films). Архивирано из оригинала 3. 7. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- Staël-Holstein, Anne Louise Germain de (1821). de Staël-Holstein, Augustus, ур. Ten Years' Exile; or Memoirs of that Interesting Period of the Life of the Baroness de Staël-Holstein (1st изд.). London, England: Treuttel and Würtz/Hewlett & Brimmer, Printers. OCLC 5938603. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- Vionnet, Louis Joseph (19. 1. 2013). North, Jonathan, ур. With Napoleon's Guard in Russia: The Memoirs of Major Vionnet, 1812. Превод: North, Jonathan. Casemate Publishers. ISBN 978-1-78340-898-6 — преко Google Books.
- Zamoyski, Adam (2004) [1980]. Moscow 1812: Napoleon's Fatal March (2nd изд.). New York City: HarperCollins. ISBN 978-0-06-107558-2. LCCN 2004047575. OCLC 55067008. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Internet Archive.
- US DOD (2021). „delaying operation”.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Chambray, George de, Histoire de l'expédition de Russie [1] Chambray, George de, Histoire de l'expédition de Russie access-date=7 March 2021
- Chandler, David G.; et al. (Graphics and illustrations by Shelia Waters, design by Abe Lerner) (2009) [1966]. Lerner, Abe, ур. The Campaigns of Napoleon: The mind and method of history's greatest soldier. I (4th изд.). New York City: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-3103-9. OCLC 893136895. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Google Books.
- Clausewitz, Carl von, "Der Feldzug 1812 in Russland und die Befreiungskriege von 1813–15", 1906, [2]
- Franceschi, Michel; Weider, Ben (2008). The wars against Napoleon: Debunking the myth of the Napoleonic Wars. Превод: House, Jonathan M. (2nd изд.). New York City: Savas Beatie. ISBN 978-1-61121-029-3. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Google Books.
- V. Fillipov, "Dynamics of ethnic and confessional identity of Moscow population", citing Russian edition of: На пути к переписи / Под редакцией Валерия Тишкова — М.: "Авиаиздат", 2003 с. 277–313 „Как менялся этнический состав москвичей”. Demoscope.ru. Приступљено 2013-09-28.
- Холодковский В.М., Наполеон ли поджёг Москву?, «Вопросы истории», 1966, No. 4.
- Katayeva, I.M. "Fire of Moscow", citing Russian edition of "Отечественная война и русское общество", в 7тт, т.4, М, издание т-ва И.Д.Сытина, 1911 „╚Нревеярбеммюъ Бнимю Х Псяяйне Наыеярбн╩. Рнл Iv. Лняйбю Опх Тпюмжсгюу. Онфюп Лняйбш”. Museum.ru. Приступљено 2013-09-28.
- Martin, Alexander, Enlightened Metropolis: Constructing Imperial Moscow, 1762–1855, Oxford, Oxford University Press, 2013.
- Martin, Alexander, From the Holy Roman Empire to the Land of the Tsars: One Family's Odyssey, 1768-1870, Oxford, Oxford University Press, 2022.
- Mikaberidze, Alexander (2014). The Burning of Moscow: Napoleon's Trial By Fire 1812. Pen & Sword Military (1st изд.). Barnsley, England, United Kingdom of Great Britain: Pen & Sword Books Limited. ISBN 978-1-78159-352-3 — преко Google Books.
- Olivier, Daria, The Burning of Moscow 1812, London. George Allen & Unwin Ltd. 1966 (. JSTOR 1984659. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)) - Rosenstrauch, J.A., "Historische Ereignisse in Moskau im Jahre 1812 zur Zeit der Anwesenheit des Feindes in dieser Stadt" (German-language memoir text), in: И.А. Розенштраух, Исторические происшествия в Москве 1812 года во время присутствия в сем городе неприятеля, М., Новое Литературное Обозрение. 2015. ISBN 978-5-4448-0270-0. стр. 169–220.
- Ruchinskaya, Tatiana (1994). „The Scottish architectural traditions in the plan for the reconstruction of Moscow after the fire of 1812: A rare account of the influence of Scottish architect William Hastie on town planning in Moscow”. Building Research & Information. 22 (4): 228—233. doi:10.1080/09613219408727386.
- Schmidt, Albert J. (21. 3. 1981). Koenker, Diane P., ур. „The Restoration of Moscow after 1812”. Slavic Review. Pittsburgh, Pennsylvania: Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies (ASEEES)/University of Pittsburgh/Cambridge University Press. 40 (1): 37—48. ISSN 0037-6779. JSTOR 2496426. LCCN 47006565. OCLC 818900629. S2CID 163600450. doi:10.2307/2496426. Приступљено 26. 9. 2021.
- Sytin, P.V. "History of Moscow Streets", citing original Russia edition: Сытин, П.В., "Из истории московских улиц", М, 1948.* Полосин И.И., Кутузов и пожар Москвы 1812 г., «Исторические записки», 1950, т. 34.
- Tarle, Yevgeny, "Napoleon's Invasion of Russia", citing Russian edition of: Тарле, Е.В., "Нашествие Наполеона на Россию", гл.VI "Пожар Москвы" at „Е.Б. Рюпке ╚Мюьеярбхе Мюонкенмю Мю Пняяхч╩”. Museum.ru. Приступљено 2013-09-28.
- Тартаковский А.Г., Обманутый Герострат. Ростопчин и пожар Москвы, «Родина», 1992, No. 6—7.
- Wilson, Robert Thomas (22. 8. 2013) [1860]. Randolph, Herbert, ур. Narrative of events during the Invasion of Russia by Napoleon Bonaparte, and the Retreat of the French Army, 1812. Cambridge Library Collection (3rd изд.). Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-05400-3. Приступљено 26. 9. 2021 — преко Google Books.
