Покупље
Покупље | |
---|---|
Највећи градови | Карловац |
Држава | Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина |
Административна јединица | Југоисточна Словенија, Приморско-горанска жупанија, Карловачка жупанија, Сисачко-мославачка жупанија, Унско-сански кантон |
Покупље (хрв. Pokuplje) је географска и историјска област која обухвата простор око реке Купе и њених притока у данашњој Словенији и Хрватској, а мањим делом и у Босни и Херцеговини. У словеначком делу Покупља налази се област Бела Крајина. Хрватски део Покупља састоји се од две области: Горње Покупље обухвата простор око горњег тока реке Купе и њених притока Мрежнице и Добре, док Доње Покупље обухвата простор око доњег тока реке Купе, од старог града Озља до града Петриње. Покупљем се у ужем смислу назива и подручје широке Покупске равнице, која се протеже од Карловца, до Сиска, односно до ушћа Купе у Саву. У ширем географском контексту, Покупље представља југозападни руб Панонске низије, на граници према Горском котару.
Историја
[уреди | уреди извор]Током античког периода, Покупље је улазило у састав римске провинције Паноније Савије, а касније је током раног средњег века припадало Посавској кнежевини. Након угарског освајања крајем 11. века, ушло је у састав старе Бановине Славоније. Током 16. века, у време османске најезде, знатан део Покупља ушао је у састав новостворене Војне крајине, тако да су југоисточни делови покупског простора временом постали познати под називима: Кордун и Банија.[1][2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Карловац с око 50.000 становника је централно и уједно највеће градско средиште у хрватском делу Покупља. Рачуна се да цела покупска област у Хрватској има преко 100.000 становника. Према етничкој структури углавном је ту насељено хрватско становништво, а на истом простору живе и Срби, чији је православни манастир Гомирје подигнут у 16. веку.[3]
Привреда
[уреди | уреди извор]У низинским деловима Покупља развијена је земљорадња, а планираном и делимично спроведеном мелиорацијом Покупске завале добивају се вредне пољопривредне парцеле које ће да буду житница централне Хрватске. Прерађивачка, текстилна, прехрамбена и посебно металопрерађивачка индустрија у градовима Карловцу, Петрињи, Дугој Реси, Озљу, Јастребарском и другим мањим местима стављају Покупље у развијено индустријско подручје.
Осим земљорадње и индустрије прометно је то најважнији простор Хрватске преко којег пролазе путеви из Паноније према Јадрану.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Дабић 1984.
- ^ Дабић 2000.
- ^ Ивић 1923.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158.
- Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688-1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Радека, Милан (1989). Кордун у прошлости. Загреб: Просвјета.