Пређи на садржај

Поликарпов И-16

С Википедије, слободне енциклопедије
Поликарпов И-16

Поликарпов И-16 ловачки авион.
Опште
Намена ловац
Земља порекла  Совјетски Савез
Први лет 30. децембар 1933.
И-16 у бојама републиканске Шпаније.

Поликарпов И-16 је био совјетски ловачки авион из периода 1930-их година и Другог свјетског рата. Био је најважнији совјетски ловац тог времена, учествујући у неколико ратних сукоба.

Развој

[уреди | уреди извор]

Прототип ЦКБ-12 је у вријеме настанка био изузетно напредан авион - једнокрилац са увлачивим стајним трапом и елисом промјењивог корака. Већ прве верзије су биле брже и до 100 km/h од ловаца других земаља. Конструкција трупа је била дрвена, а крила метална, са дијеловима пресвученим платном. Ловац је био малих димензија и одличне покретљивости, брзине пењања и обрушавања. Митраљези брзине гађања 1800 метака у минути су били ефикасни против тадашњих авиона лаке конструкције.

Руски надимак авиона И-16 је био „ишак“ или „ишачок“ (магарац), од почетних слова ознаке авиона (и-ш).

Једна од многобројних верзија авиона И-16 је била и И-16 СПБ (брзи обрушавајући бомбардер) са бомбом од 100 kg испод трупа. У развојне занимљивости треба убројити качење авиона И-16 на бомбардер Тупољев ТБ-1 или ТБ-3 (за одбрану истог или обрушавање на земаљске циљеве). Ова комбинација је оперативно искориштена 1941. за нападе на мостове у Румунији.

У борби

[уреди | уреди извор]
И-16 је уз Поликарпов И-15 био главни ловац шпанске Републике.

И-16 се први пут нашао у борби за вријеме Шпанског грађанског рата 1936—1939. заједно са авионима Поликарпов И-15. Покретљивост, брзина и добре особине су одмах истакле И-16 у борбама, и добио је два надимка: Mosca (Мува, Мушица - од републиканаца) и Rata (Пацов - од фашиста). Фашисти до појаве Месершмита Bf-109Б нису имали ниједан авион који се по брзини могао мјерити са И-16, и јединице опремљене авионом су имале мале губитке. Bf-109Б и новије верзије су преотеле примат у ваздуху од И-16 крајем рата, а Шпанци су наставили да користе заробљене И-16 тип 10 све до 1952.

Друго ратиште за И-16 је било Кина и Монголија (Халхин Гол), гдје су се борили против разних јапанских типова авиона. Иницијално врло успјешни, равнотежа је углавном успостављена јапанским типовима Накаџима Ки-27 и Мицубиши А5М од 1939. Примат су преузели Јапанци потпуно појавом ловца Мицубиши А6М Зеро.

Касније верзије авиона су добијале све јаче моторе и боље наоружање, али је у вријеме њемачког напада на СССР 1941. авион већ био дјелимично застарио. Упркос томе, велики дио ловаца совјетског РВ су били И-16, и поднијели су главни терет ваздушних борби са Нијемцима и њиховим савезницима у првој години рата. Херојски су кориштени и за ударе у противничке авионе (Таран - ваздушни ован), нападе на земаљске циљеве и друге задатке.

Данас се И-16 сматра за један од најзначајнијих борбених авиона у историји.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Поликарпов И-16
  • Ловац, јуришни авион, авион за обуку
  • Посада: 1, 2 (авион за обуку)
  • Први лет прототипа: 31. децембар 1933.
  • Уведен у употребу: 1934-1935.
  • Крај производње: 1942.
  • Произвођач: Поликарпов
  • Димензије
  • Дужина: (до типа 18) 6.075 m, (18, 24, УТИ) 6.125 m
  • Размах: 9 m
  • Висина: (до типа 18) 2.45 m, (18, 24, УТИ) 2.56 m
  • Површина крила: ? m²
  • Масе
  • Празан: (тип 1) 998 Kg, (типови 4, 5, 10) 1266, (тип 18) 1410, тип 24 1490 Kg
  • Оптерећен: (тип 1) 1345 Kg, (тип 4) 1422, (тип 5) 1660, (тип 10) 1715, (тип 17) 1810, (тип 18) 1830, (тип 24) 1912 Kg
  • Максимална полетна маса: (тип 24) 2062 Kg
  • Погонска група
  • Мотор: један, (тип 1) 480 КС М-22 са 9 цилиндара, (тип 4) 725 КС М-25А, (типови 5, 10, 17) 775 КС М-25Б, (типови 18 и 24) 1000 КС М-62Р

Перформансе

[уреди | уреди извор]
  • Максимална брзина: (тип 1) 360 Km/h, (типови 4 до 18) 450-465 Km/h, (тип 24) 525 Km/h
  • Радијус дејства: (типови 1-18) 800 Km, (тип 24) 400, са допунским резервоарима 700 Km
  • Оперативни плафон: типично око 9000 m
  • Брзина уздизања: типично око 850 m у минути

Наоружање

[уреди | уреди извор]
  • Стрељачко:
    • (типови 1, 4, 5) 2 митраљеза 7.62 mm ШКАС у крилима са по ? метака сваки
    • (тип 10) 2 митраљеза 7.62 mm ШКАС у крилима са по ? метака сваки и 2 митраљеза 7.62 mm ШКАС у трупу испред кабине са по ? метака сваки
    • (тип 17) 2 топа 20 mm ШВАК у крилима са по ? граната сваки и 2 митраљеза 7.62 mm ШКАС у трупу испред кабине са по ? метака сваки
    • (тип 18) - као тип 10 или тип 17
    • (тип 24) - као тип 17
    • (тип СПБ) разни топови и митраљези
  • Бомбе:
  • (тип СПБ) највише до 100 Kg
  • Ракете:
  • разне верзије су касније добиле подкрилне носаче за 2 ракете РС-82

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Шавров, В. Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. ISBN 978-5-217-03112-2. 
  • Chant, Christopher (1977). „Polikarpov I-16”. Drugi svjetski rat - Avioni (на језику: (језик: српски)). Zagreb: Alfa. стр. 110—111. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. стр. 82—85. ISBN 9781840650921. .
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 80. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Поликарпов И-16 на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поликарпов_И-16&oldid=27887291”