Политбиро Комунистичке партије Кине
| Политички биро Централног комитета Комунистичке партије Кине | |
|---|---|
| 中国共产党中央委员会政治局 | |
 Сала Хуајћен, унутар комплекса Џонгнанхај (Пекинг), где се одржавају састанци Политбироа[1] | |
| Преглед | |
| Успостављена | 23. јул 1921. |
| Држава |  Кина |
| Генерални секретар ЦК КПК | Си Ђинпинг |
| Седиште | Сала Хуајћен, Пекинг |
Политбиро Комунистичке партије Кине, званично Политички биро Централног комитета Комунистичке партије Кине, највиши је политички орган Централног комитета Комунистичке партије Кине.
Политбиро је група од 24 највиша званичника који надгледају партију и централну владу. Политбироом руководи генерални секретар. За разлику од политбироа других комунистичких партија, моћ унутар Политбироа КП Кине је даље централизована у Сталном комитету Политбироа, групе од 7 појединаца из већег Политбироа.
Политбиро бира Централни комитет. У пракси, међутим, изучаваоци кинеске елитне политике верују да је Политбиро самостално тело, са новим члановима и Политбироа и његовог Сталног комитета који су изабрани низом разматрања садашњих чланова Политбироа и пензионисаних чланова Сталног комитета Политбироа. Садашњи и бивши чланови Политбироа спроводе серију неформалних анкета како би утврдили ниво подршке групе за чланство сваког новог кандидата у Политбироу. Процес избора новог Политбироа почиње састанком иза затворених врата актуелног Сталног комитета Политбироа у Бејдајхеу у лето пре него што се састане Национални конгрес КПК.[2][3]
Моћ Политбироа углавном лежи у чињеници да његови чланови углавном истовремено заузимају положаје у државним функцијама Народне Републике Кине и у контроли кадровских именовања које имаје Политбиро и Секретаријат. Поред тога, неки чланови Политбироа имају моћне регионалне позиције. Како Политбиро ради интерно је нејасно, али изгледа да се Политбиро у пуном саставу састаје једном месечно, а стални комитет једном недељно. Верује се да је то много ређе од састанака бившег совјетског Политбироа. Дневни ред састанака контролише генерални секретар КПК и одлуке се доносе консензусом, а не већином гласова.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wang, Jun (15. 6. 2013). „中央政治局如何开会”. qikan.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ Li, Cheng (2016). Chinese Politics in the Xi Jinping Era: Reassessing Collective Leadership (на језику: енглески). Brookings Institution. ISBN 9780815726937. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ Kang Lim, Benjamin (20. 11. 2017). „Exclusive: China's backroom powerbrokers block reform candidates - sources”. Reuters. Приступљено 18. 10. 2017.
- ^ Miller, H. „Hu Jintao and the Party Politburo” (PDF). China Leadership Monitor. Hoover Institution. стр. 5. Приступљено 15. 10. 2011.