| Консонанти
|
| ИПА
|
Примери
|
Српска апроксимација
|
| b[1]
|
bestia, embuste, vaca, envidia, fútbol
|
беба
|
| β
|
bebé, viva, curva, obtuso, apto
|
беба, али без усне у потпуности затворене
|
| d[1]
|
dedo, cuando, aldaba
|
данас
|
| ð
|
dádiva, arder, admirar, atmósfera,[2] juventud
|
нема у српском
|
| f
|
fase
|
фаза
|
| ɡ
|
gato, guerra, lengua
|
грмљавина
|
| ɣ
|
trigo, amargo, signo, doctor[2]
|
ових би
|
| ʝ[1][3]
|
ayuno
|
нема у српском
|
| ɟʝ[1][3]
|
yermo, cónyuge
|
нема у српском
|
| k
|
caña, quise, kilo
|
кућа
|
| l
|
lino
|
лизалица
|
| ʎ[1][3]
|
llave
|
љуљашка
|
| m[4]
|
madre, campo
|
мајка
|
| ɱ[4]
|
anfibio
|
информација
|
| n[4]
|
nido, sin, álbum
|
нос
|
| ɲ[4]
|
ñandú, cónyuge
|
њива
|
| ŋ[4]
|
cinco, tengo
|
банка
|
| p
|
pozo
|
пас
|
| r[5]
|
rumbo, carro, honra, subrayar
|
река
|
| ɾ[5]
|
caro, bravo, partir
|
река, али једноударно
|
| s
|
saco, espita, xenón
|
сумња
|
| θ
|
cereal, zorro, jazmín
|
нема у српском
|
| t
|
tamiz
|
маратон
|
| tʃ
|
chubasco
|
чоколада
|
| v
|
afgano
|
вода
|
| x
|
jamón, general, México, hámster
|
хрчак
|
| z
|
isla, mismo, riesgo
|
звезда
|
| Маргиналне фонеме
|
| ИПА
|
Примери
|
Српска апроксимација
|
| ʃ
|
show, Rocher, Freixenet
|
шоу
|
- ^ а б в г д /b, d, ɡ, ʝ/ се изговарају као фрикативи или апроксиманти [β, ð, ɣ, ʝ] на свим местима (осим после паузе, /n/ или /m/, или у случају /d/ и /ʝ/ после /l/). У последњим окружењима оне су стопе [b, d, ɡ, ɟʝ] као српски б, д, г, ј, али су потпуно гласне у свим позицијама, за разлику од српског. Када се разликује од /ʝ/, /ʎ/ се реализује као апроксимант [ʎ] у свим позицијама (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
- ^ а б Разлика између /p, t, k/ и /b, d, ɡ/ губи се у унутрашњим слоговима-завршним позицијама речи. Резултирајућа реализација варира од [p, t, k] до [b, d, ɡ] до [β, ð, ɣ], при чему је овај други уобичајени облик у разговорном стилу (Hualde (2005:146)).
- ^ а б в Већина говорника више не разликује /ʎ/ од /ʝ/; међутим, стварна реализација зависи од дијалекта. Видите јеизам и Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) за више информација.
- ^ а б в г д Назални консонанти увек асимилирају своје место артикулације са следећим сугласником. Пре велара су [ŋ], а пре лабијалних сугласника су [m]. Лабиодентални [ɱ] се појављује испред /f/.
- ^ а б Ротични сугласници, [r] и [ɾ], само супротстављају самогласнике медијално, где се обично пишу ⟨rr⟩ и ⟨r⟩, респективно. Иначе су у комплементарној дистрибуцији: реч-почетно, корен-почетно, а после /l, n, s/ налази се само [r]; пре сугласника или паузе, ова два су заменљива, али [ɾ] је чешћи (отуда је тако представљен овде). На другим местима се налази само [ɾ]. Када се два ротика појаве узастопно преко границе речи или префикса, они резултирају једним дугим трилом, који се у овом кључу транскрибује као [ɾр]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).
- Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish” (PDF), Journal of the International Phonetic Association (на језику: енглески), 33 (2): 255—259, doi:10.1017/s0025100303001373
- Hualde, José Ignacio (2005), The Sounds of Spanish (на језику: енглески), Cambridge University Press, ISBN 0-521-54538-2
|
