Порекло презимена села Пепељевац (Лајковац)

Пепељевац је једно од села општине Лајковац.

Положај села

Пепељевац је испод манастира Боговађа у куту, који граде ставе (реке) Љига и Колубаре. Сеоске куће нису по равници већ по осоју косе, која се од Словца и Костојевца пружа изнад Колубаре. Има кућа и по долинама потока, који се уливају у обе реке. Поједина узвишења на коси су: Велика Страна, Камаљ, Главица и Палеж. Извора је доста. Главнији су извори: Ребинац, Стублина и врело и њима се поглавито село служи. Од текућица, поред поменутих пограничних река су Карановац поток, који долази испод Палежа и утиче у Колубару, и Јеовац, који долази од боговаћке шуме и утиче у Љиг.

Земље и шуме

Зиратне земље су у долини река. Ове земље су наносне, врло родне а подесне и за ораницу и косаницу. Најлепши део имања зове се Кључ, при ушћу Љига у Колубару, где су најбоље ливаде и пашњаци, докле су поред Колубаре опет најбоље земље за усев кукуруза. Сав јужни крај села до манастирских шума је пошумљен, те отуда је село врло богато шумом и може да подмирује све потребе. Шуме су од лиснатог дрвета и сеоска заједница, позната под именом Пепељевачке Шуме, у простору више од 300 хектара.

У селу су

Мирковићи, Јовичићи, Јаковљевићи, Селенићи, Павловићи, Каменице, Стојановићи, Урошевићи, Јовановићи, Митровићи, Ковачевићи, Станићи, Матићи, Ранковићи, Брдарићи, Станојевићи, Вукашиновићи, Станојевићи 2 и Вуковићи – сви познати под општим презименом, Бугарићи; затим: Васићи, Мештеровићи, Лукићи, Арсенијевићи, Божићи, Јевтићи, Јањићи, Савковићи, Лазићи, Бојичићи, Васиљевићи, Милићевићи, Филиповићи и Мирковићи. Поред њих има још и цигански крај, познат под именом Палеж.

Порекло становништва и оснивање села

Старо село је било на Палежу, па су га Турци спалили и раселили. Његове су се породице иселиле у Посавину, Бачку, Срем и Славонију, па прича се да их и данас тамо има. Трагови старог насеља су по шумама палешким, око извора Карановца. Све данашње породице су досељене. Ново село је основала породица Бугарића, досељена преко Крушевца и Краљева из Нишке Каменице, где се раније доселила из Бугарске испод Витоше. Бугарића се доселило три породице у општој сеоби, има их 41 кућа, славе Св. Андрију.

Божовићи су досељени пред крај 18. века иу Заостре у Полимљу; њих је 8 кућа, славе Ђурђевдан.
Васиљевићи су из Вујиноваче, досељени у првом устанку од тамошњих Плоштана, има их 4 куће, славе Јовањдан.
Лукићи су из Голупца, досељени у првом устанку, има их две куће, славе Лучиндан.
Мештеровићи (узгред буди речено, моја тазбина, оп. Милодан) су из Босне од Бијељине, па се стари Мештер призетио у Лукиће, њих је две куће, славе Лучиндан и Ђурђиц.
Филиповићи су досељени са Стубла, има их две куће, славе Јовањдан.
Милићевићи су из Горњег Лајковца, има их две куће, славе Св. Ћирила.
Васић је из Палежнице, слави Никољдан.
Арсенијевић је из Палежнице, слави Никољдан.
Савковић је из Полома округа рудничког, слави Аранђеловдан.
Лазић је из Баха, слави Никољдан.
Бојичић је из Вујиноваче, слави Никољдан.
Мирковић је из Точи у Полимљу, слави Ђурђиц.
Вуковић је из Вујиноваче, призетио се у Бугариће, слави Андријевдан и Лучиндан.

Литература

Порекло становништва села Пепељевац, општина Лајковац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године.