Пређи на садржај

Породица Кантакузио

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Грб Георгија Кантакузина, великог бана Крајове 1719–1726. године.

Породица Кантакузино (француски: Cantacuzène; руски: Кантакузен, романизован: Kantakuzen) је румунска аристократска породица грчког порекла.[1][2] Породица је дала низ владар Влашкој и Молдавији, и тврдила је да потиче од огранка византијске породице Кантакузин, конкретно од византијског цара[3] Јована VI Кантакузина (владао 1347–1354). После руско-османског рата 1710–1711.г одине, бочни огранак породице се настанио у Русији, добивши кнежевски (Књаз, за ​​разлику од Великог Књаза) статус. Године 1944. принц Стефан Кантакузин се настанио у Шведској, где његови потомци чине део неуведеног племства те земље.[4]

Порекло породице

[уреди | уреди извор]

Чланови породице тврде да су генеалошке везе између првобитне династије Кантакузин и касније породице Кантакузино биле опширно истражене.[5] Породица се први пут појављује међу фанариотима крајем XVI века, са Михаилом „Шејтаноглу“ Кантакузином, након више од једног века од пада Константинопоља.[6] Да ли је породица заиста повезана са византијском царском династијом Кантакузин, спорно је, као што је било уобичајено међу богатим Грцима тог времена да преузимају византијска презимена и тврде да потичу од познатих племићких породица из њихове византијске прошлости.[7] Први члан породице који је јавно истакао своје царско порекло на међународном нивоу био је авантуриста и претендент Раду Кантакузин (1699–1761), који је направио генеалогију која се повезује са царем Јованом VI Кантакузином, иако је садржала неколико измишљених фигура. Раду је такође променио свој грб са ранијег грба који је приказивао орла који држи крст, на нову верзију са више штитова који представљају различите породице и регионе, верзију коју породица и данас користи.[8][9][10]

Грб породице Кантакузино у употреби у Краљевини Румунији, 1900, године.

Угледни византиста Стивен Рансиман сматрао је да је породица Кантакузино „можда једина породица која тврди да потиче у директној линији од византијских царева, као аутентична“,[11] али према историчару Доналду Николу, „патриотски румунски историчари су се заиста трудили да покажу да је ... од свих византијских породица Кантакузино само једна византијска породица која може истина је да је опстала до данас, али је линија сукцесије после средине петнаестог века, у најмању руку, неизвесна.“[12]

Порекло византијске породице може се пратити од Смирне. Грчки научник Константин Амантос је сугерисао да „Кантакоузин“ потиче од κατα-κουζηναν или κατα-κουζηνον, у крајњој линији од локалитета Кузенас, имена за јужни део планине Сумирна. Доналд Никол се слаже са овом теоријом и наводи неке везе које су Кантакузини имали са местом у XI и XIII веку.[13]

Порекло румунског огранка

[уреди | уреди извор]

Грчка породица Кантакузин била је активна у Константинопољу и Грчкој током грчког рата за независност,[14] али је неколико грана првобитне грчке породице створено миграцијама и успостављањем чланова породице Кантакузино у различите делове Европе. Две од тих нових грана биле су румунска (влашка и молдавска) Кантакузино као и руска грана (која је изданак влашко-молдавске, међу члановима руске гране кнеза Михаила који се 1892. године, оженио Олгом Николајевном, ћерком руског великог кнеза Николаја Николајевича Романова). Као последица Руске револуције и совјетске окупације Румуније после Другог светског рата, (између 1944. године и 1947. године) последње две гране сада углавном живе у западној Европи и Северној Америци.[15][16]

Замак Кантакузино у Буштенију, Румунија

Према Жан-Мишелу Кантакузину и кнезу Михаилу Стурдзи, порекло породице Кантакузино у Румунији води се од Андроника Кантакузина (1553–1601)[17], грчког финансијера из Константинопоља, сина „принца Грка“ Михаила „Шејтаноглуа Кантакузина“.[18] Андроник је међу својих неколико синова имао двојицу који су постали „бојари“ у данашњој Румунији и основали нове огранке Кантакузина:

  • "Бојарин" Георги 'Јордаки' Кантакузино постао је праотац молдавске гране, која се убрзо разгранала на Кантакузин-Делеану и Кантакузино-Паскеану.
  • Палата Кантакузино у Букурешту, Румунија.
    „Бојарин“ Константин 'Костаки' Кантакузино оженио се наследницом (ћерком) покојног владајућег војводе Радуа Шербана, некадашњег владара Влашке, и основали су влашке огранке који су се убрзо сукобили против породице Гика око власти.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kaplan, Robert D. (2016-02-09). In Europe's Shadow: Two Cold Wars and a Thirty-Year Journey Through Romania and Beyond. . Random House Publishing Group. стр. 151. ISBN 978-0-8129-9682-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Haan, Francisca de; Daskalova, Krassimira; Loutfi, Anna (2006-01-10). A Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms: Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries. . Central European University Press. стр. 89. ISBN 978-615-5053-72-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Gaster, Moses (1911). "Cantacuzino" . In Chisholm, Hugh (ed.). Encyclopædia Britannica. Vol. 5 (11th ed.). Cambridge University Press. p. 208.
  4. ^ Carl Otto Werkelid, Utländska släkter med stamtavla. In: Svenska Dagbladet, 26 April 2005 online. Retrieved on 12 September 2016.
  5. ^ Jean-Michel Cantacuzène, Mille ans dans les Balkans Éditions Christian Paris . 1992. ISBN 2-86496-054-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Finlay, George (1856). The History of Greece under Othoman and Venetian Domination. Edinburgh and London: William Blackwood and Sons. стр. 188—189. ..
  7. ^ Finlay, George (1856). The History of Greece under Othoman and Venetian Domination. Edinburgh and London: William Blackwood and Sons. стр. 188—189. ..
  8. ^ Chindriş, Ioan; Iacob, Niculina . O diplomă privilegială inedită a episcopului Inochentie Micu-Klein [An unprecedented privileged diploma of Bishop Inochentie Micu-Klein] (PDF) (in Romanian). Bucharest: National Library of Romania. 2015. ISBN 978-6066903264. 
  9. ^ Olar, Ovidiu (2014). "Intrigi politice, strategii de ascensiune socială și genealogii fabuloase. Episcopul Inochentie Micu, Cavaler și Prefect Suprem pentru Dacia al Ordinului "Constantinian" al Sf. Gheorghe" [Political Intrigues, Strategies to Achieving a Higher Social Status and Fabulous Genealogies. Bishop Inochentie Micu, Knight and Supreme Prefect for Dacia of the "Constantinian" Order of St. George]. Apulum (in Romanian). 51 (2): 129–161. ISSN 1013-428X.
  10. ^ Opaschi, Cătălina (2006–2007). "O genealogie inedită a familiei Cantacuzino şi herburi Cantacuzine" [New genealogy of Cantacuzino family and Cantacuzian herbs] (PDF). Cercetari Numismatice. 12/13: 535–565.
  11. ^ Runciman, Steven . The Great Church in Captivity: A Study of the Patriarchate of Constantinople from the Eve of the Turkish Conquest to the Greek War of Independence. Cambridge: Cambridge University Press. 1985. стр. 197. ISBN 0-521-31310-4. 
  12. ^ Nicol, Donald (1968). The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: A Genealogical and Prosopographical Study. Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. p. v. OCLC 390843.
  13. ^ Nicol, Donald (1968). The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: A Genealogical and Prosopographical Study. Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. pp. viii ff. OCLC 390843.
  14. ^ "Verisys".
  15. ^ Jean-Michel Cantacuzène, Mille ans dans les Balkans Éditions Christian Paris . 1992. ISBN 2-86496-054-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ Cantacuzène, Jean Michel (1992). Mille ans dans les Balkans: Chronique des Cantacuzène dans la tourmente des siècles. Paris: Editions Christian. стр. 6. ISBN 9782864960546. 
  17. ^ Gaster, Moses (1911). "Cantacuzino" . In Chisholm, Hugh (ed.). Encyclopædia Britannica. Vol. 5 (11th ed.). Cambridge University Press. p. 208.
  18. ^ Cantacuzène, Jean Michel (1992). Mille ans dans les Balkans. Paris: Éditions Christian. ISBN 2-86496-054-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Породица_Кантакузио&oldid=29099158”