Портал:Биографија/Изабрани чланак 2013.
Изабрани чланци
[уреди извор]Јануар
[уреди извор]
Џена Џејмсон (енгл. Jenna Jameson), право име Џенифер Мери Масоли (енгл. Jennifer Marie Massoli; Лас Вегас, 9. април 1974) је бивша порнографска глумица. Названа је најпознатијом порно звездом и „Краљицом порнића“.
У порно индустрији је почела да ради од 1993, а пре тога је радила као стриптизета и гламур модел. Већ 1996, освојила је награду „Најбоља нова глумица“ од све три организације које додељују награде у области филмова за одрасле. Освојила је више од 20 награда и примљена је у кућу славних X-Rated Critics Organization (XRCO) и Adult Video News (AVN) - који се често назива порно Оскар.
Џена је 2000. године основала компанију ClubJenna 2000. године са Џеј Грдином, за кога се касније удала и недуго затим развела. Филм Briana Loves Jenna је на додели AVN награде 2003. проглашен за најпродаванији и најбољи порнографски филм за 2002. годину. До 2005, ClubJenna имала је профит од 30 милиона америчких долара.Такође је фотографисана у најпознатијим часописима за мушкарце као што су Плејбој, Пентхаус и Хаслер.
Објавила је књигу 2004., аутобиографију How to Make Love Like a Porn Star: A Cautionary Tale, која је била шест недеља на Њујорк тајмсовој листи бестселер књига.
Џејмсон је глумила у мејнстрим филмовима и појављивала се у серијама које немају везе са порно филмовима, почевши са мањом улогом 1997. у филму Private Parts.
Фебруар
[уреди извор]
Џими Донал „Џимбо“ Вејлс (енгл. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Хантсвил, 7. август 1966) је амерички предузетник, суоснивач и председник Задужбине Викимедије, непрофитне корпорације која руководи Википедијом и неколицином других вики пројеката. Вејлс је такође оснивач комерцијалне компаније Викије (Wikia, раније Wikicities), неповезане са Викимедијом. Вејлс је рођен у Хантсвилу, у Алабами, где је похађао гимнзију Рандолф, припремну школу за универзитет, након чега је уписао факулет и стекао диплому у области финансија. Док је био на постдипломским студијама, предавао је на два универзитета, али их је напустио пре завршетка доктората, јер је нашао посао у области финансија, а касније је радио као директор истраживања једне фирме из Чикага. Године 1996. Вејлс је основао „Бомис“, портал на коме се налазио садржај за одрасле. Касније, ова компанија је обезбедила почетно финансирање слободне енциклопедије Нупедије (2000—2003) и њене наследнице, Википедије.
Дана 15. јануара 2001. године, са Ларијем Сангером и другим колегама, Вејлс је основао Википедију, слободну енциклопедију отвореног садржаја која је брзо постала популарна, а како је Википедијин јавни профил порастао, Вејлс је постао промотер и портпарол пројекта. Иако се често наводи као суоснивач Википедије, сам Вејлс је то оспорио, проглашавајући себе јединим оснивачем. Вејлс ради у Одбору повереника Задужбине Викимедије, непрофитне хуманитарне организације која је помогла успостављању рада Википедије. Године 2004, био је суоснивач Викије, комерцијалног вики хостинг сервиса. Због његове улоге у стварању Википедије, која је постала највећа енциклопедија на свету, часопис Тајм га је 2006. године сврстао на листу „100 најутицајнијих људи на свету“.
Март
[уреди извор]
Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара или само Че (шп. Ernesto Guevara de la Serna, Che; Росарио, 14. мај 1928 — Ла Игера, 9. октобар 1967) је био је марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац.
Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956–1959), као члан покрета „26. јул“. Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе, а затим се лично ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, најпре у Конгу, за време владавине Моиза Чомбеа, а потом у Боливији. У Боливији, спрегом Америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара је најпре ухваћен, а одмах сутрадан убијен. Његов лик, као борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас, неколико деценија после његове смрти, представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције широм света. Као строг војсковођа, и потпуно посвећен свом револуционарном циљу са огромним моралним ауторитетом над својим трупама, он је остао контроверзна личност од велике историјске важности.
Часопис „Тајм“ прогласио је Гевару једним од 20 највећих светских икона и хероја у оквиру 100 најутицајнијих људи света 20. века, а чувену фотографију Геваре, коју је начинио Алберто „Корда“ Дијаз, Академија уметности у Мериленду прогласила је „најпознатијом фотографијом на свету и симболом двадесетог века“.
Април
[уреди извор]Портал:Биографија/Изабрани чланак април 2013.
Мај
[уреди извор]Портал:Биографија/Изабрани чланак мај 2013.
Јуни
[уреди извор]Портал:Биографија/Изабрани чланак јун 2013.
Јули
[уреди извор]
Ладислав Посмрче (нем. Ladislaus Postumus, мађ. V. László, чеш. Ladislav Pohrobek; Комарно, 22. фебруар 1440 — Праг, 23. новембар 1457) био је аустријски војвода (од 1440), краљ Угарске (као Ладислав V, од 1444) и краљ Чешке (Ладислав I од 1453. године) из династије Хабзбурга.
Ладислав, назван Посмрче пошто је рођен после смрти свог оца Алберта II Немачког, крунисан је за краља Угарске већ у трећем месецу живота. Његова мајка Елизабета Луксембуршка покушала је да му сачува престо, иако је већина племства изабрала за краља другог кандидата, краља Пољске Владислава III Јагелонца. Пошто се Елизабета са сином повукла у Беч, после њене смрти Ладиславов заштитник био је аустријски војвода и цар Светог римског царства Фридрих III Хабзбуршки. Када је Владислав III страдао у борби са Османлијама код Варне 1444, угарско племство је позвало малог Ладислава назад у земљу.
Како је Фридрих оклевао да испуни захтеве Мађара, Угарском је као краљевски регент од 1446. до 1452. године управљао прослављени војсковођа и великаш Јанош Хуњади. Млади краљ је 1453. најзад посетио Чешку и Угарску, где се око њега окупљало племство незадовљно Хуњадијевом доминацијом. Током Ладиславове владавине врхунац борби са Турцима била је успешна одбрана Београда 1456. после које је умро Хуњади. Његов старији син Ладислав је, како би задржао очев привилегован положај, у Београду убио свог главног противника Улриха II Цељског, краљевог рођака и заштитника, али га је затим Ладислав Посмрче осудио на смрт и погубио. Од новог сукоба у Угарској Ладислав V се склонио у Праг где је 1457. и преминуо у седамнаестој години, по свему судећи од леукемије.
Август
[уреди извор]Портал:Биографија/Изабрани чланак август 2013.
Септембар
[уреди извор]Портал:Биографија/Изабрани чланак септембар 2013.
Октобар
[уреди извор].jpg)
Коста Стојановић (Алексинац, 2. октобар 1867 — Београд, 3. јануар 1921) био је научник из области математике, физике, механике, социологије и економије. Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Сарађивао је са великим бројем стручних и књижевних часописа, као што су: „Српски књижевни гласник“, „Глас српске академије наука“ и „Дело“. Био је професор Велике школе и Београдског универзитета. Поред универзитетске, имао је и богату политичку каријеру. Налазио се на важним државним и политичким положајима, осам пута је биран за министра у Краљевини Србији и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Рођен је у Алексинцу, од мајке Стеване и оца Тривуна (или Трифуна) Трпковића, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Презиме Стојановић, по старом словенском обичају, Коста је добио као патроним по деди Стојану, Тривуновом оцу.
Новембар
[уреди извор]
Михаило Лалић (Трепча, 7. октобар 1914 — Београд, 30. децембар 1992) био је српски и црногорски књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада.
Рођен је 1914. године у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане рођене Бајић. Рано је остао без родитеља. Мајка је умрла током епидемије шпанске грознице 1918. године, а отац је оболео у заробљеничком логору Неђмеђер у данашњој Мађарској и умро од туберкулозе 1921. године. Маћеха Јаглика и стриц Милутин помогли су му да се школује.
Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи (1921-1925), а затим гимназију у Беранама (1925-1933). У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године. Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ 1936. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу 6 месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа. Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“ и „Зета“.
Децембар
[уреди извор]
Антони ван Левенхук (хол. Antonie Philips van Leeuwenhoek; Делфт, 24. октобар 1632 — Делфт, 26. август 1723) био је холандски трговац и научник.
Познат је као „отац микробиологије“, један од „очева бактериологије“, те страствени посматрач мисроскопски ситног света. Рођен је као син израђивача корпи, а са својих 16 година шегртовао је код шкотског трговца робом у Амстердаму.
Најпознатији је по изуму првог микроскопа и доприносима у развоју микробиологије. Користећи ручно израђене микроскопе, био је први човек који је проматрао једноћелијске организме, мишићно ткиво, бактерије, сперматозоиде и проток крви у капиларима. Протозое је изучавао у вези са тропским обољењима, укључујући маларију, а открио је да су бактерије узрочник колере и тетануса.
Током свог живота избрусио је око 500 оптичких сочива и створио око 400 врста различитих микроскопа, од којих данас постоји само 9. Његови микроскопи израђивани су од сребрних и бакрених металних оквира, који су причвршћивали руком брушене сочиво. Микроскопи који су сачувани до данас имају моћ повећања од чак 275 пута, али сматра се да је Левенхук поседовао микроскопе који су могли да повећавају чак и до 500 пута. Иако је у своје доба сматран дилетантом и аматером, његова су научна достигнућа невероватног квалитета.