Портал:Ваздухопловство/биографија
Изглед
Драгољуб Бешлин | — | ||
---|---|---|---|
Драгољуб Бешлин је био познати српски и југославенски конструктор авиона. Прe Другог светског рата радио је на пројекту авиона Б-5, а након рата је радио на усавршеној верзији под ознаком Пионир 232 - који је испитиван 1948. године. Током блокаде Југославије од стране СССР, бавио се радом на експерименталним авионима малих димензија. Пројектовао је први Југословенски и Српски авион с турбомлазним мотором. | |||
Михајло Петровић | Коста Сивчев | ||
Михајло Петровић био је српски пилот, с пилотском дозволом број 1 и први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку код Скадра, 7. март 1913. године. Српска војска је послала добровољце у Француску на обуку за пилоте 1912. године, међу њима је био наредник Михајло Петровић. Након успешног завршетка обуке 22 и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите и тако постаје први српски пилот са дипломом, а имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979. | Коста Сивчев је један од најзначајнијих српских и југославенских конструктора авиона. Био је ваздухопловно технички пуковник ЈНА у СФРЈ, завршио је Технички факултет у Београду а постдипломске студије на универзитету у Цириху, Швајцарска. Прe Другог светског рата радио је у Паризу у више ваздухопловних конструкционих бироа, потом на конструкцији ловачких авиона ИК-1, ИК-2 и ИК-3. Након рата, дао је велики допринос на пројекту првог послератног борбеног авиона С-49Ц. | ||
Владимир Алексић | Иван Сарић | ||
Владимир Алексић се сматра првим Србином који је полетео једрилицом сопствене конструкције. Летелица је израђена по његовим нацртина на јесен 1909. године. Био је то двокрилац од дрвета, шпанске трске и платна. Труп је имао дужину од 6 m. Први покушај лета се десио 17. октобра 1909. на терену градског вашаришта у Панчеву, уз помоћ гуменог ужета-праћке. Иако је био неупешан (лет од око десетак метара), Алексић је био први Србин који је полетео на ваздухоплову своје конструкције и тиме је постао пионир нашег ваздухопловства. | Иван Сарић је први човек из Србије који је полетео авионом и то личне конструкције и израде. Овај лет се догодио 16. октобра 1910. у Суботици. Седиште авиона од прућа је сачувано и налази се у Музеју ваздухопловства, код аеродрома Сурчин - Београд. У Музеју се такође налази и реплика авиона Сарић-1, у чијој изради је Сарић лично учествовао. | ||
Огњеслав Костовић Степановић | Коста Милетић | ||
Огњеслав Костовић, српски проналазач и научник, капетан руске војске. Сматра се да је две деценије пре Цепелина, конструисао први ваздушни брод такозвани "дирижабл" и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл његове конструкције је 1888. године био практично готов, али нажалост није имао прилику да буде испитан у лету. Конструисана летелица је остала у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио пожар. Године 1911. први на свету је констуисао хидроавион или летећи чамац како је називан почетком 20. века. | Коста Милетић је био инжењеријски капетан Српске војске и први школовани пилот балона у Србији. Завршио војну академију 1895. године. Током школовања за ваздухопловца у Русији и практично је показао своје знање и оспособљеност у управљању балоном и у раду са голубијом поштом. Након повратка у Србију 1908. године основао је прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша. Био је ангажован на припремама за куповину првих балона за српску војску и на формирању балонског одељења, а приликом пријема купљених балона 19. априла 1909. летео је на балону "Србија" са српском заставом, што је био први лет једног српског ваздухоплова са српским пилотом и српским обележјима. | ||
Види још | |||
Српски пилоти | Српски конструктори | ||
Михаило Мерћеп | Јосип Микл | ||
Едвард Русјан | Сима Милутиновић | ||
Тадија Сондермајер | Драган Станојевић | ||
Михаило Маринковић | Љубомир Илић | ||
Милош Жуњић | Борис Цијан | ||
Петар-Пјер Мариновић | Живојин Рогожарски | ||
Димитрије Коњовић | — | ||
Ленс Сајџан | Слободан Зрнић | ||
Миленко Павловић | Душан Станков | ||
Љубиша Величковић | |||
Спортско ваздухопловство | Ваздухопловна медицина | ||
Стеван Бешевић | —— | ||
Мирослав Жупански | —— | ||
Марица Барић | —— | ||
Квиз о историји српског ваздухопловства на сајту nationalgeographic-srbija.com |