Портал:Историја/Изабрани 19 2014

Љубићка битка или битка на Љубићу се одиграла 8. маја 1815. године, у току Другог српског устанка. Одвијала се на брду Љубић 4 километра сјевероисточно од Чачка, између Срба и Турака.

Послије ослобођења Рудника, устаници под командом Лазара Мутапа нападају турску посаду Чачка, и сабијају је у окружење код џамије. За то вријеме Јован Обреновић посједа Љубић са својим људима. Турци под Ћаја-пашом, снаге око 5000 људи, углавном коњаника, стижу 6. маја из Београда у Чачак и нападају устанике с леђа. Устаници се повлаче на Љубић пред бројнијим непријатељем, са рањеним Мутапом. Ту су већ пристигли Милош Обреновић и Јован Димитријевић Добрача, сваки са својим људима. Укупне српске снаге су износиле око 1500 људи (200 на коњима).

Милош је израдио отворене шанчеве за главнину српских снага, а дио снага је размјестио по другим положајима и засједама. Турци су 8. маја са јачим снагама напали устанике на Љубићу, али су одбијени плотунском ватром. Уз веће губитке се повлаче ка Чачку, а устаници их прогоне до Западне Мораве.

Током борбе се истакао Танаско Рајић, који је јуначки погинуо бранећи српске топове од Турака. Његова погибија опевана је у народној песми стиховима:"Од сто рана од сто јатагана паде Рајић јунак од мегдана." У Љубићу данас постоји школа која носи име овог знаменитог јунака.

...даље...