Портал:Историја/Изабрани 6 2009

Ихтис као ранохришћански симбол.

Рано хришћанство је појам којим се означава хришћанство у раздобљу од Исусове смрти у раним 30-им годинама н.е. до Првог васељенског сабора у Никеји 325. године.

Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма Другог храма, да би се током 1. века од њега потпуно одвојило. Средиште нове религије је у почетку било у Јерусалиму, али након неуспеха устанка Бар Кохбе и уништења Храма 70. године, јерусалимска црква бива ослабљена. У међувремену Рим, као седиште Царства, постаје главно седиште хришћанства, а његов епископ постаје доминантни епископ, који касније добија титулу Папе.

Рани хришћани су били изложени многим критикама и прогонима од јудаиста и следбеника римске вере. Међутима, на крају овог периода хришћанство постаје фаворизована религија Римског царства под царем Константином Великим.

...даље...