Портал:Ниш/Изабрана биографија јун
Бранко Миљковић (Ниш, 29. јануар 1934 — Загреб, 12. фебруар 1961) је био један од најпознатијих српских и југословенских песника друге половине двадесетог века, есејиста и преводилац.
Миљковићева породица води порекло из Заплања, одакле су се његови родитељи доселили у Ниш. Завршио је Гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу, где је његов песнички дар откривен у школском књижевном друштву „Његош“, у коме је, поред осталих, била и песникиња Гордана Тодоровић. У Нишу објављује своје прве песме. Године 1953. одлази у Београд на студије. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године. Још као студент са Драганом М. Јеремићем и групом песника оснива групу неосимболиста (1956), у настојању да у поезији синтетизују песничко искуство симболиста и надреалиста. Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“, и тиме му отвара врата осталих часописа и издавача. Убрзо потом следи његова прва збирка песама "Узалуд је будим" 1956, којом постиже успех код публике и критичара.