Портал:Хокеј на леду/Биографија јун 2012.
Изабрана биографија
Игор Николајевич Ларионов (рус. Игорь Николаевич Ларионов; 3. децембар 1960) је некадашњи совјетски и руски професионални играч хокеја на леду. Заједно са сународником Вјачеславом Фетисовим био је први хокејаш са подручја СССР који се отворено залагао за права играча да наступају у НХЛ лиги.
Током играчке каријере играо је на позицији центра и био је познат по изразито прецизним пас ударцима, због чега је зарадио надимак „Професор“. У 29 година дугој каријери освојио је три титуле Стенли купа са екипом Детроит ред вингса (1997, 1998 и 2002), четири титуле светског првака са репрезентацијом СССР (1982, 1983, 1986 и 1989) и две златне олимпијске медаље (1984 и 1988). Објединивши три највреднија трофеја у хокејашком спорту 7. јуна 1997. постао је члан хокејашке златне тројке, а од 10. новембра 2008. члан је и хокејашке куће славних.
Професионална играчка каријера Игора Ларионова трајала је пуних 29 година, од 1977. до 2006. године. Током каријере наступао је за 9 различитих клубова.
Ларионов је своју хокејашку каријеру започео 1977. године у клубу Химик из свог родног града Васкресенска за који је одиграо три сезоне у првенству Совјетског Савеза. Током прве сезоне забележио је свега 6 наступа за први тим, а већ наредне сезоне успео је да као дебитант у 32 утакмице освоји 7 поена. Са 45 поена у трећој професионалној сезони скренуо је на себе пажњу тренера московског ЦСКА и селектора репрезентације Совјета Виктора Тихонова.