Пређи на садржај

Последњи двобој

С Википедије, слободне енциклопедије
Последњи двобој
Корице књиге српског издања
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Last Duel
АуторЕрик Џегер
ЗемљаСАД
Језикенглески
Издавање
Датум2004.
Број страница240
Превод
ПреводилацВладан Стојановић
Датум
издавања
2021: Вулкан

Последњи двобој: Истинита прича о злочину, скандалу и суђењу борбом у средњовековној Француској (енгл. The Last Duel: A True Story of Crime, Scandal, and Trial by Combat in Medieval France), или само Последњи двобој, књига је америчког аутора Ерика Џегера из 2004. године о последњем званично признатом судском двобоју одржаном у Француској. Књигу је у Србији објавила издавачка кућа Вулкан 2021. године, у преводу Владана Стојановића.[1]

Усред разарајућег Стогодишњег рата између Француске и Енглеске, нормански витез Жан де Kаруж, који тек што се враћа из борбе у Шкотској, суочава се код куће са још једном смртоносном претњом. Његова супруга Маргерита оптужила је штитоношу Жака ле Грија за силовање. Нашавши се у пат-позицији, суд одлучује о суђењу борбом између њих двојице, што такође доводи до тога да Маргеритина судбина виси о концу. Ако њен муж изгуби у двобоју, она ће бити погубљена због лажне оптужбе.

Док непријатељске трупе харају земљом, а побуна и куга доводе у питање животе свих осталих, Де Kаруж и Ле Гри састају се потпуно оклопљени на једном зидом ограђеном пољу у Паризу. Жесток двобој који је потом уследио био је последњи који је Париски парламент одобрио. Одвијао се пред масовном публиком, међу којом је био и осамнаестогодишњи краљ Шарл VI, а исход је био тај да су оба борца рањена – али само један од њих смртно.

Заснована на опсежном истраживању у Нормандији и у Паризу, књига Последњи двобој оживљава разнобојно, турбулентно доба, у којем су три незаборавна лика била ухваћена у фатални троугао злочина, скандала и освете. Последњи двобој је истовремено дирљива људска драма, импресивна и истинита крими-прича, као и дело задивљујућа историјске интриге са темама које снажно одјекују вековима касније.

Адаптације

[уреди | уреди извор]

Скраћену верзију књиге прочитао је Роберт Гленистер за BBC Radio 4 као „Књигу недеље” између понедељка 10. и петка 14. јануара 2005. године.[2]

Последњи двобој, драмски документарни филм заснован на књизи и који укључује Џегерове коментаре, емитовао је BBC Four као део сезоне са средњовековном тематиком 24. априла 2008. године.

У јулу 2019. објављено је да ће Бен Афлек и Мет Дејмон глумити, заједно написати сценарио и продуцирати филмску адаптацију романа, а Ридли Скот режирати. Џоди Комер се придружила глумачкој екипи као Маргерита де Каруж, а Адам Драјвер је потврђен као Ле Гри.[3][4] Снимање је почело у Дордоњи у Француској у фебруару и марту 2020. и настављено је у Ирској.[5] Првобитно је било планирано да филм буде издат у ограниченом издању 25. децембра 2020, пре него што би био објављен 8. јануара 2021. године.[6] Због пандемије ковида 19, филм је на крају објављен 15. октобра 2021. године.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Dugoočekivani roman Poslednji dvoboj autora Erika Džegera uskoro u prodaji! | Vulkan izdavaštvo”. www.vulkani.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-06-09. 
  2. ^ Daoust, Phil (10. 1. 2005). „Radio Pick of the Day”. The Guardian. London. Приступљено 2010-06-10. 
  3. ^ Fleming, Mike Jr. (22. 7. 2019). „Ridley Scott, Matt Damon, Ben Affleck & Nicole Holofcener Huddle On 14th Century Tale 'The Last Duel'. Deadline Hollywood. Приступљено 22. 7. 2019. 
  4. ^ Kroll, Justin (2019-10-22). „Adam Driver in Talks to Join Matt Damon in Ridley Scott's 'Last Duel' (EXCLUSIVE)”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-08. 
  5. ^ The Last Duel. „The Last Duel Film Extras Open Casting”. Приступљено 2020-02-13 — преко Facebook.com. 
  6. ^ Kroll, Justin (2019-11-16). „Ridley Scott's 'The Last Duel' Gets the Greenlight as Disney Dates Multiple Titles”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-16. 
  7. ^ Rubin, Rebecca (23. 7. 2020). „'Star Wars' Films, 'Avatar' Sequels Pushed Back a Year in Disney Release Calendar Shakeup”. Variety. Приступљено 23. 7. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]