Пређи на садржај

Потрес мрежњаче

С Википедије, слободне енциклопедије
Потрес мрежњаче
СинонимBerlin's oedema[1]

Потрес мрежњаче (лат. commotio retinae) један је облика ретинопатије настао као последица директне или индиректне повреде очне јабучице. Ретинопатија може бити присутна у областима удара на склеру или на удаљеним местима у односу на место удара, укључујући и жуту мрљу или макулу тачку на очном дну у којој је највећа концентрација рецептора за вид.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Потрес мрежњаче у задњем полу ока назива се и Берлинов едем, према офталмологу Берлину Р. који га је први описао 1873. године као пролазно замућење мрежњаче након тупе повреде (трауме) ока.[3]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Потресу мрежњаче којој претходи тупа сила или бласт траума чини око 0,4% свих цивилних повреда ока и 15% свих војних повреда ока.[4][5] Њена преваленција након повреде ока варира и креће се од 30% до више од 90%.[5]

Најчешће се јавља код младих физички активних мушкараца.[6][7]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Потресу мрежњаче може бити резултат директних и индиректних механизама орбиталне трауме:[8]

  • Директна тупа траума ока доводи до директног померања и деформације ока. Хидрауличне силе се могу преносити од спреда према позади и изазвати директан механички поремећај фоторецептора.[9]
  • Индиректне повреде, као што је траума након експлозије, настају као последица ударног таласа који изазива силе смицања.

Потресу мрежњаче коме претходи тупа сила или бласт траума ока која доводи до повреде неуросензорне мрежњаче присутна је у око 30% свих повреда (траума) ока који су примљени на болничко лечење.[10]

Потрес мрежњаче увек укључује губитак или поремећај спољашњих сегмената фоторецептора,[2] али и оштећење додатних слојева мрежњаче.[11] Секундарна деформација може настати и као резултат дистензије витреоретиналних спојева.[12][13]

Код потрес мрежњаче забележено је и задебљање хороидее, што се може видети на ОЦТ. Разлог повећане дебљине хороиде, према Буркеу и сарадници вероватно је последиаца васкуларна дилатација хороидеје која настаје као одговор на трауму.[14]

Фактори ризика

Најчешћи фактори ризика за потрес мрежњаче су:

  • Спортске активности, које су од великог утицаја (најчешће спортови са лоптом), * Насиље,
  • Саобрачајне несреће моторних возила
  • Друге активности повезане са повредом лица и орбите.

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Берлин је првобитно претпоставио да области опацификације или анемије мрежњаче одговарају регионима екстрацелуларног едема у неуросензорној ретини.[3] Међутим, ово се показало контроверзним у годинама које су уследиле јер је било неких који су веровали да је основни механизам секундаран у односу на интрацелуларни едем.[15][16][17][18] Поремећај спољашњег сегмента фоторецептора је још једна предложена етиологија.[9] И у експерименталним моделима и у студијама ин виво, утврђено је да се примарна повреда јавља на нивоу спољних сегмената фоторецептора. Ови региони поремећаја спољашњег сегмента су одговарали областима анемије које су визуализоване на прегледу,[9] и сматра се да су секундарне природе због повећаног расејања светлости услед поремећаја фоторецептора и дезоријентације[9][19]

Постоји и контроверза у вези са поремећајем крвно-ретиналне баријере (БРБ) у потресу ретине. Студије сугеришу пролазни поремећај крвно-ретиналне баријере убрзо након повреде. Коришћењем пероксидазе као прокси индикатора за поремећај крвно-ретиналне баријере, откривено је да се цурење пероксидазе дешава и до неколико дана након почетне повреде у студијама на животињама.[20][21] Утврђено је и да се ово цурење повлачи до 7 дана након повреде.[21]

У току прве недеље након трауме, оштећене ћелије фоторецептора ће доживети дегенерацију.[20] У првих четрдесет осам сати, фагоцитне ћелије из ретиналног пигментног епитела (РПЕ) напуштају Брукову мембрану и улазе у мређњачу да фагоцитозују оштећене фоторецепторе.[20] Простори који остају иза ових мигрирајућих ћелија се затим попуњавају пролиферирајућим, интактним ћелијама из ретиналног пигментног епитела – клинички, ово одговара променама у ретиналном пигментном епитела и хиперпигментацији која може бити присутна код неких пацијената након санације потреса мрежњаче.[20]

Хистолошке студије показују обнову спољашњих сегмената фоторецептора која почиње у року од неколико дана и може да се настави и до неколико месеци након иницијалне повреде.[9]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

Појаву симптома који се јављају одмах након трауме карактеришу замагљен вид, губитак вида или дефект видног поља, централни или парацентрални скотом или метаморфопсија. Поред тога, други знаци трауме могу бити очигледни у предњем или задњем сегменту ока. То укључује хифему, иридодијализу, крварење у стакластом тело, руптуру хороида, трауматску макуларну рупу, прелом орбите или руптуру глобуса.[22]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Почетни преглед ока треба пажљиво спровести како би се процениле друге трауматске последице.

Дијагноза се клиничка заснива се на прегледу фундуса. Класичан налаз је избељивање или опацификација ретине која се клинички повлачи у року од четири до седам дана.[9] Екстрамакуларни потрес мређњаче се најчешће јавља на инферотемпоралним до темпоралним локацијама[5]. Крвни судови нису поремећени, што је јединствени идентификатор поттреса мрежњаче.[3] Постериорни преглед такође може открити „псеудо-трешња црвену тачку“.[7] Пацијенти са тешким потресом могу имати резидуалне промене спољашњег сегмента фоторецептора, атрофију спољашњег сегмента фоторецептора или хиперпигментацију.[20][9]

Оптичка кохерентна томографија (ОЦТ) служи као користан алат у процени потреса мрежњаче.

Оптичка кохерентна томографија (ОЦТ) служи као користан алат у процени потреса мрежњаче. Главно место поремећаја које се визуелизује на ОЦТ јавља се на нивоу спољашњег сегмента фоторецептора и спољашњег сегмента фоторецептора споја, што је у складу са хистопатолошким променама.[23] Пролазна хиперрефлективност спољашње ретине се такође може видети на споју унутрашњег/спољног сегмента на ОЦТ.[24] Одређени налази ОЦТ-а, укључујући дебљину фовеале при почетној презентацији и степен спољашње атрофије ретине, идентификовани су као могући предиктори коначног визуелног исхода.[25]

Мултифокални електроретинограм (ЕРГ) је објективан алат који се може користити за процену функције мрежњаче, иако се ретко користи у клиничкој пракси.[26]

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]
  1. Исхемија мрежњаче
  2. Руптура хороидее
  3. Пурчерова ретинопатија
  4. Трауматска макуларна рупа
  5. Хориоретинитис склопетариа
  6. Одвајање мрежњаче

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење потреса мрежњаче је у већини случајева успешно, јер се може очекивати потпуни опоравак ока са минималним последицама. Међутим, они са тешким повредама које укључују тежи потрес или повреду макуле могу доживети трајни губитак вида или повезане скотоме. Међутим једна студија је показала да је чак и код потреса који укључује макулу, коначна оштрина вида била боља од 20/30 код већине пацијената.[5]

Постоје неки докази да је активација каспазе одговорна за апоптозу фоторецептора и интравитреалне ињекције биолошких инхибитора каспазе који се могу показати као ефикасан третман за пацијенте са тешком потресом мрежњаче.[27]

На срећу неких пацијената, чак и без специфичног лечења, прогноза потреса мрежњаче је повољна. Недавна студија је предложила предвиђање успешности лечења пацијената на основу анализе ОЦТ код већег броја поремећених фоторецепторских слојева,[28] тако да није изненађујуће да је виши степен трауме био повезан са већим поремећајем фоторецептора и лошијим визуелним исходом.

Опоравак може да се настави неколико месеци на кон повреде и такође се објективно карактерише враћањем нормалне архитектуре мрежњаче на ОЦТ.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Акутни облик потреса мрежњаче обично се повезује са следећим компликацијама:

  • трауматски макуларни отвор,
  • руптура хороидее,
  • сублуксација сочива,
  • хифема,
  • прелом орбите,
  • касни глауком,
  • касна катаракта,

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 'Oedema' is the standard form defined in the Concise Oxford English Dictionary (2011), with the precision that the spelling in the United States is 'edema'.
  2. ^ а б Hart, J.C. and R (1979). „Blight, Commotio retinae”. Archives of Ophthalmology. 97 (9): 1738. doi:10.1001/archopht.1979.01020020296025. 
  3. ^ а б в Berlin R. Sogenannten commotio retinae (1873). „So-called commotio retinae”. Klin Monatsbl Augenheilkd. 1: 42—78. .
  4. ^ Weichel, Eric D.; Colyer, Marcus H.; Ludlow, Spencer E.; Bower, Kraig S.; Eiseman, Andrew S. (2008). „Combat Ocular Trauma Visual Outcomes during Operations Iraqi and Enduring Freedom”. Ophthalmology. 115 (12): 2235—2245. PMID 19041478. doi:10.1016/j.ophtha.2008.08.033. 
  5. ^ а б в г Blanch, Richard J.; Good, Peter A.; Shah, Peter; Bishop, Jon R.B.; Logan, Ann; Scott, Robert A.H. (2013). „Visual Outcomes after Blunt Ocular Trauma”. Ophthalmology. 120 (8): 1588—1591. PMID 23618228. doi:10.1016/j.ophtha.2013.01.009. 
  6. ^ Leshno, Ari; Alhalel, Amir; Fogel-Levin, Miri; Zloto, Ofira; Moisseiev, Joseph; Vidne-Hay, Orit (2021). „Pediatric retinal damage due to soccer-ball-related injury: Results from the last decade”. European Journal of Ophthalmology. 31 (1): 240—244. PMID 31612724. S2CID 204703090. doi:10.1177/1120672119882332. 
  7. ^ а б Bagheri N, Wajda BN, eds. The Wills Eye Manual: Office and Emergency Room Diagnosis and Treatment of Eye Disease. 7th Edition. Wolters Kluwer; 2017.
  8. ^ Shakin JL, Yannuzzi LA. Posterior segment manifestations of orbital trauma. Adv Ophthalmic Plastic & Reconstructive Surgery. 1987.
  9. ^ а б в г д ђ е Mansour, Ahmad M.; Green, W Richard; Hogge, Charles (1992). „Histopathology of Commotio Retinae”. Retina. 12 (1): 24—28. PMID 1565867. S2CID 31355268. doi:10.1097/00006982-199212010-00006. 
  10. ^ BLANCH, R.J., UNDERSTANDING AND PREVENTING VISUAL LOSS IN COMMOTIO RETINAE, in College of Medical and Dental Sciences. 2014, University of Birmingham: Birmingham, UK. p. 581.
  11. ^ Ahn, S.J.; et al. (2013). „Optical coherence tomography morphologic grading of macular commotio retinae and its association with anatomic and visual outcomes”. American Journal of Ophthalmology. 156 (5): 994—1001.e1. PMID 23972302. doi:10.1016/j.ajo.2013.06.023. 
  12. ^ Weidenthal, Daniel T.; Schepens, Charles L. (1966). „Peripheral Fundus Changes Associated with Ocular Contusion”. American Journal of Ophthalmology. 62 (3): 465—477. PMID 5920430. doi:10.1016/0002-9394(66)91326-2. 
  13. ^ Delori F, Pomerantzeff O, Cox MS. Deformation of the globe under high-speed impact: its relation to contusion injuries. Invest Ophthalmol. 1969.
  14. ^ Burke, Marie; Lieu, Philip; Abrams, Gary; Boss, Joseph (2021). „Macular Choroidal Thickness in Unilateral Commotio Retinae”. Retinal Cases & Brief Reports. 15 (4): 417—420. doi:10.1097/ICB.0000000000000802. .
  15. ^ Blight R, Dean Hart JC. Histological changes in the internal retinal layers produced by concussive injuries to the globe. An experimental study. Trans Ophthalmol Soc U K. 1978.
  16. ^ Blight, R.; Hart, J. C. (1977). „Structural changes in the outer retinal layers following blunt mechanical non-perforating trauma to the globe: An experimental study”. British Journal of Ophthalmology. 61 (9): 573—587. PMC 1043051 Слободан приступ. PMID 921920. doi:10.1136/bjo.61.9.573. 
  17. ^ Hart JCD, Blight R, Cooper R, Papakostopoulos D. Electrophysiological and pathological investigation of concussional injury: an experimental study. Trans Ophthalmol Soc U K. 1975.
  18. ^ Kohno T, Ishibashi T, Inomata H, Ikui H, Taniguchi Y (1983). „Experimental macular edema of commotio retinae: preliminary report”. Jpn J Ophthalmol. 
  19. ^ Liem, Albert T. A.; Keunen, JAN E. E.; Norren, Dirk VAN (1995). „Reversible Cone Photoreceptor Injury in Commotio Retinae of the Macula”. Retina. 15 (1): 58—61. PMID 7754249. S2CID 23619377. doi:10.1097/00006982-199515010-00011. 
  20. ^ а б в г д Sipperley, Jack O.; Quigley, H. A.; Gass, D. M. (1978). „Traumatic Retinopathy in Primates”. Archives of Ophthalmology. 96 (12): 2267—2273. PMID 718521. doi:10.1001/archopht.1978.03910060563021. 
  21. ^ а б Gregor, Zdenek; Ryan, Stephan J. (1982). „Blood-retinal barrier after blunt trauma to the eye”. Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 219 (5): 205—208. PMID 7160626. S2CID 2950760. doi:10.1007/BF00231236. 
  22. ^ „Commotio Retinae - EyeWiki”. eyewiki.aao.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  23. ^ Meyer, C.H.; Rodrigues, E.B.; Mennel, S. (2003). „Acute Commotio Retinae Determined by Cross-Sectional Optical Coherence Tomography”. European Journal of Ophthalmology. 13 (9–10): 816—818. PMID 14700108. S2CID 12498059. doi:10.1177/1120672103013009-1017. 
  24. ^ Souza-Santos, Franklin; Lavinsky, Daniel; Moraes, Nilva S.; Castro, André R.; Cardillo, José A.; Farah, Michel E. (2012). „Spectral-Domain Optical Coherence Tomography in Patients with Commotio Retinae”. Retina. 32 (4): 711—718. PMID 22105503. S2CID 11631318. doi:10.1097/IAE.0b013e318227fd01. 
  25. ^ Itakura, Hirotaka; Kishi, Shoji (2011). „Restored Photoreceptor Outer Segment in Commotio Retinae”. Ophthalmic Surgery, Lasers and Imaging Retina. 42 (6). doi:10.3928/15428877-20110224-03. 
  26. ^ Hashimoto, Ryuya; Hirota, Asato; Maeno, Takatoshi (2016). „Choroidal blood flow impairment demonstrated using laser speckle flowgraphy in a case of commotio retinae”. American Journal of Ophthalmology Case Reports. 4: 30—34. PMC 5757451 Слободан приступ. PMID 29503919. doi:10.1016/j.ajoc.2016.08.002. 
  27. ^ Thomas, Chloe N.; Thompson, Adam M.; McCance, Eleanor; Berry, Martin; Logan, Ann; Blanch, Richard J.; Ahmed, Zubair (2018). „Caspase-2 Mediates Site-Specific Retinal Ganglion Cell Death After Blunt Ocular Injury”. Investigative Opthalmology & Visual Science. 59 (11): 4453—4462. PMID 30193318. S2CID 52175312. doi:10.1167/iovs.18-24045. 
  28. ^ Ahn, Seong Joon; Woo, Se Joon; Kim, Ko Eun; Jo, Dong Hyun; Ahn, Jeeyun; Park, Kyu Hyung (2013). „Optical Coherence Tomography Morphologic Grading of Macular Commotio Retinae and its Association with Anatomic and Visual Outcomes”. American Journal of Ophthalmology. 156 (5): 994—1001.e1. PMID 23972302. doi:10.1016/j.ajo.2013.06.023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Потрес_мрежњаче&oldid=28363831”