Пољопривреда Вијетнама
Пољопривреда је доминантна привредна грана Социјалистичке Републике Вијетнам. Иако се индустрија у држави активно развија задњих деценија, више од 50% становништва је и даље запослено у примарном, тј. пољопривредном сектору. Удео пољопривреде у БДП је -21%.
Пољопривредни производи заузимају истакнуто место у вијетнамском извозу и приходима државног буџета - око 70% пољопривредних производа се продаје у иностранству. Присуство у земљи великих површина необрађених девичанских земљишта и незапослених становника у пренасељеним селима оставља пољопривреди пуно места за развијање.
Пољопривреда
[уреди | уреди извор]Главни усеви
[уреди | уреди извор]- Житарице: пиринач - више од 1.500 сорти, кукуруз.
- Индијски орах - заузима прво место у светском извозу.
- Зачини, укључујући 50% светског тржишта црног бибера [1] .
- Тропске јагоде и воће: банане, кокоси, ананас, манго, агруми, диње.
- Плодови мора.
- Кафа - 18% светске производње, данас је друго место по извозу после Бразила, а 2012. године је било прво место [2] Извоз кафе Вијетнаму годишње доноси више од милијарду долара. Производе се две врсте кафе - арабика и робуста .
- Чај - укупна површина узгоја чаја је око 131 хиљ. хектара; приход индустрије је око 150 милиона долара годишње, од чега је 70% удела у извозу [3] .
- Гума, памук [4] .
„Покрет за ново село“
[уреди | уреди извор]У 2008. години је усвојена резолуција Централног комитета Комунистичке партије Вијетнама, бр. 26 - „О изградњи пољопривреде, сељаштва и села у Вијетнаму“ [5], којом су бивали постављени задаци за модернизацију села и пољопривреде, укључујући:
- Електрификацију.
- Пољопривредну механизацију.
- Изградњу асфалтних и бетонских путева.
- Стручним усавршавањем сељака.
- Очувању животне средине [6] .
Планирано је да до 2020. године 50% сеоских заједница спада у датим карактеристикама „новог села“ [7] .
Данас готово 40% заједница живи без струје, трећина путева остаје неасфалтирана, а многе сеоске породице баве се традиционалним ратарством користећи снагу домаћих животиња (углавном бивола).
Традиционалне методе пољопривреде су посебно оштре и жилаве у планинским пределима у местима где живе представници националних мањина.
„Изглед великих поља“
[уреди | уреди извор]До 90% фарми у селу су приватне (породичне) и већина имају размеру од једног до неколико хектара (у узгоју пиринча). Такође мали број радника ради у великим државним фармама. Истовремено са Покретом за ново село, влада и Комунистичка партија започеле су курс ка стварању великих пољопривредних задруга новог типа, или „производних група“, названих по распореду великих поља. [8]
„Велика поља“, која су обрађена савременом технологијом, не омогућавају само смањење трошкова пољопривредника и повећање приноса пиринча, већ омогућавају и његов квалитет и конкурентност на светском тржишту, тако да породице које су своје парцеле комбиновали на „великим пољима“, добијају подршку од државе и предузећа за извоз пиринча у виду обезбеђивања семена пиринча високог квалитета, ђубрива, пестицида, пољопривредних машина, агронома и других стручњака по цени.
Сточарство
[уреди | уреди извор]Сточарство у Вијетнаму је слабије развијено од ратарства. Узгајају се свиње (29 милиона грла), краве (6 милиона), биволи (3 милиона), козе и овце. Развија се и живина (иако умире од епидемије „птичијег грипа“), пчеларство, производња млека и узгој музних крава, што значи да Вијетнам добија новију индустрију
Риболов и производња морских плодова
[уреди | уреди извор]Лове се туне, пангасиус-рибе, смуђеви, лист-рибе, пљоснатице, ајкуле, хоботнице, шкампи, остриге, лигње, ракови. Шкампи и јастози се узгајају на посебним акваријумским фармама, сконцентрисаним углавном у југу земље.
Вијетнамска риболовна флота броји десетине хиљада бродова и чамце, али углавном и оним са малим тонажама, која се баве приобалним риболовом. Океански риболов још није развијен. Главно риболовно подручје Вијетнамских рибловаца је Источно (Јужно Кинеско) море. Постоје сукоби са Кином и другим земљама региона због разграничења економских зона [9], као и сукоби и колизије између кинеских и вијетнамских судова. Слатководни риболов (сом, смуђ, панагиус, тилапија) се обавља у реци Меконг, њеним притокама и рукавима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вијетнам. Основные показатели экономического развития Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2020). 2011. (на руском)
- ^ Вьетнамский кофе Архивирано 2012-09-25 на сајту Wayback Machine (на руском)
- ^ Марке вијетнамског чаја, Илустровани часопис Вијетнама Архивирано 2012-11-06 на сајту Wayback Machine
- ^ „Обзор экономики СРВ (по стању априла 2014. године)”. Архивирано из оригинала 2016-04-24. г. Приступљено 2016-01-28.
- ^ Глас Вијетнама: Изградња новог села, важан задатак на савременој фази
- ^ Ново село Вијетнама[мртва веза]. (Недоступан извор)
- ^ Глас Вијетнама: Мере за испуњење државног циљног програма за изградњу новог села
- ^ Глас Вијетнама: Велико пространство модела великих поља у држави.
- ^ ТАСС: Вијетнам протестује против увода кинеске забране за риболов у источно море. (на руском језику)