Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски
Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски је био орган централне власти у Старој Црној Гори и Брдима, који је основао Петар Други Петровић Његош (1830-1851), као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела.[1] Русија је претходно послала своје опуномоћенике Ивана Вукотића и Матеју Вучићевића који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био Иван Вукотић, а његов заменик је био Матеја Вучићевић. Његош је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат Перо а заменик рођак Ђорђије Петровић.
Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише владика. Сенатори су стално боравили на Цетињу и примали плату.
Предсједници Сената
[уреди | уреди извор]- Иван Вукотић, први, 1832 — 1834
- Перо Томов Петровић, 1837 — 1853
- Ђорђије Петровић, 1853 — 1857
- Мирко Петровић Његош, 1857 — 1867
- Божо Петровић Његош, 1867 — 1879
Укидање
[уреди | уреди извор]1879. године основан је Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан Државни савјет и министарства.
Види још
[уреди | уреди извор]- Црна Гора (1697-1852)
- Правитељство суда црногорског и брдског
- Правитељствујушчи сенат
- Правитељствујушчи совјет сербски
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1957). Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851). Београд: Научно дело.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Милићевић, Јован (1981). „Црна Гора 1797-1851”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 159—211.
- Миловић, Јевто М. (1984). Петар II Петровић Његош у свом времену. Титоград: Црногорска академија наука и умјетности.
- Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung.
- Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.