Прва влада Миленка Веснића
| Датум оснивања | 17. мај 1920. |
|---|---|
| Претходне администрације | |
| Расформирано | 18. август 1920. |
| Замењена са администрацијом | |
| Седиште | Београд Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
| Председник Министарског савета |
Прва влада Миленка Веснића је била влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца која је владала од 17. маја 1920. до 18. августа 1920. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Након успешних преговора Протић је поднео оставку како би се створила нова влада којом је председавао неутрална фигура Миленко Веснић.
Тријанонски споразум је закључен 4. јуна 1920. године у палати Тријанон у Версају (Француска), између земаља Антанте и Мађарске. Споразум је регулисао статус нове независне мађарске државе и дефинисао њене границе према суседима. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је према Тријанонском споразуму, независној Мађарској уступила део Бачке и највећи део Барање. Мађарска је, према споразуму, уступила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца Међумурје и Прекумурје.[тражи се извор]
Одлуком Привременог народног представништва од 15. јула 1920, реч Краљевство у имену државе је промењена у Краљевина након претходог предлога председника Министарског савета Миленка Веснића да се употребљава реч Краљевина. Тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Промена у називу државе није одмах уследила на званичним документима нити је истовремено примењена.[1]
Краљевина СХС и Република Чехословачка су 14. августа 1920. у Београду потписали уговор о одбрандбеном савезу.[2]
Чланови владе
[уреди | уреди извор]| Функција | Слика | Име и презиме | Детаљи |
|---|---|---|---|
| Председник Министарског савета | 
|
Миленко Р. Веснић | |
| Министар иностраних дела | .jpg)
|
Анте Трумбић | |
| Министар војске и морнарице | 
|
Бранко Јовановић | |
| Министар унутрашњих дела | 
|
Љубомир М. Давидовић | |
| Министар правде | 
|
Марко Н. Трифковић | |
| Министар просвете | 
|
Светозар Прибићевић | |
| Министар финансија | .jpg)
|
Коста Стојановић | |
| Министар грађевина | 
|
Јован П. Јовановић | |
| Министар трговине и индустрије | 
|
Момчило А. Нинчић | |
| Министар пољопривреде и вода | 
|
Велизар С. Јанковић | |
| Министар пошта и телеграфа | 
|
Мате Дринковић | |
| Министар шума и руда | Иван Ковачевић | ||
| Министар социјалне политике | 
|
Вјекослав Куковец | |
| Министар народног здравља | 
|
Живојин Рафајловић | |
| Министар вера | 
|
Павле Д. Маринковић | |
| Министар припреме за Уставотворну скупштину и изједначење закона | 
|
Стојан М. Протић | |
| Министар аграрне реформе | 
|
Хинко Кризман | |
| Министар исхране и обнове земље | 
|
Ристо Јојић | |
| Министар саобраћаја | 
|
Антон Корошец |
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак влада Југославије
- Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
- Списак председника влада Југославије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Миладин Милошевић, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Први назив југословенске државе Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јануар 2017), Часопис Архив - година I број 1, Архив Југославије
- ^ „УГОВОР О ОДБРАМБЕНОМ САВЕЗУ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ СХС И РЕПУБЛИКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, Београд, 14. август 1920.”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 07. 03. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Димић, Љубодраг (2005). „Министарски савети Краљевине Југославије 1918-1941”. Владе Србије 1805-2005. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 245—272.
