Прва лига Камеруна у фудбалу
Тренутна сезона или такмичење: Прва лига Камеруна у фудбалу 2022/23. | |
| Основана | 1960.[1] |
|---|---|
| Број тимова | 22 (двије групе)[2] |
| Држава | Камерун |
| Конфедерација | КАФ |
| Степен | 1 |
| Нижи степен | Друга елитна лига |
| Домаћи куп | Куп Камеруна Суперкуп Роже Мила |
| Међународна такмичења | КАФ Лига шампиона КАФ Куп конфедерација |
| Први првак | Орикс |
| Највише титула | Котон спорт (17) |
| Тренутни првак | Котон спорт (2022) |
| Веб-сајт | fecafoot-officiel.com |
Прва лига Камеруна у фудбалу, позната и као Прва елитна лига (енгл. Elite One) највећи је степен фудбалских такмичења у Камеруну. Учествују 22 клуба који су подијељени у двије групе по 11, а из обје групе по два првопласирана клуба иду у плеј-оф гдје играју полуфинале и финале за титулу.
Први фудбалски клубови основани су у Дуали послије Првог свјетског рата, а затим су основани клубови у Јаундеу и у областима на југу.[1] Прво територијално првенство одржано је 1933. године, а за титулу су се по систему разигравања борили прваци разних регионалних и градских лига. У сезони 1955/56. по први пут је одржана мини лига за територијалног првака умјесто разигравања.[1] Године 1960. француски дио Камеруна је постао независан, а 1961. ујединио се са енглеским дијелом у јединствену државу.[3] Лига је основана 1960. године, када је француски дио стекао независност, али су одржавана два различита првенства, у француском и енглеском дијелу, а за прваке државе сматрају се клубови из француског дијела земље.[1] Заједно су играли у Купу, а 1972. године формирана је јединствена лига.[1]
У почетку се одржавала у току једне календарске године, а 1969. уведен је систем јесењег и прољећнег дијела, који је трајао до 1988. године.[1] Године 2007. прво је одржана лига од фебруара до октобра,[4] а затим је у децембру почела сезона 2007/08.[5] У сезони 2008/09. Тико јунајтед је постао први клуб из енглеског дијела који је освојио титулу.[6] Након пет сезона, поново се прешло на одржавање у току једне календарске године 2013. Лига је реорганизована 2019. када је подијељена на двије групе по девет клубова и одржана је прелазна лига од фебруара до јуна,[7] након чега је одржана јединствена лига 2019/20. од октобра до марта, али је прекинута због пандемије ковида 19.[8] Сезона 2020/21. је почела у новембру као јединствена лига са 20 клубова, али је због пандемије ковида 19 прекинута послије првог кола. Настављена је у фебруару 2021. године и била је подијељена на двије групе из којих су се по два првопласирана клуба пласирала у плеј-оф.[9] Године 2022. одржана је поново прелазна лига од марта до јуна,[10] након чега је у октобру почела сезона 2022/23. такође подијељена на двије групе.[11]
Првак иде у квалификације за КАФ лигу шампиона, док побједник Купа иде у КАФ Куп конфедерација; у зависности од позиције лиге на петогодишњој ранг листи може да има по два клуба у оба такмичења, уколико је међу првих 12, а у том случају другопласирани иде у Лигу шампиона, а трећепласирани у Куп конфедерација.[12][13]
Орикс је освојио прво познато првенство, док је Котон спорт рекордер са 17 титула.
Клубови
[уреди | уреди извор]У сезони 2022/23. учествују 22 клуба, који су подијељени у двије групе по 11.[2]
Прваци
[уреди | уреди извор]Списак првака[1]
- 1960: Орикс
- 1961: Орикс
- 1962: Калман
- 1963: Орикс
- 1964: Орикс
- 1965: Орикс
- 1966: Дијамант
- 1967: Орикс
- 1968: Калман
- 1969: Унион спортив
- 1969/70: Кено
- 1970/71: Игл ројал менуа
- 1971/72: Леопард
- 1972/73: Леопард
- 1973/74: Кено
- 1974/75: Калман
- 1975/76: Унион спортив
- 1976/77: Кено
- 1977/78: Унион спортив
- 1978/79: Кено
- 1979/80: Кено
- 1981: Тонере
- 1981/82: Кено
- 1982/83: Тонере
- 1983/84: Тонере
- 1984/85: Кено
- 1985/86: Кено
- 1986/87: Тонере
- 1988: Тонере
- 1989: Расинг клуб
- 1990: Унион спортив
- 1991: Кено
- 1992: Расинг клуб
- 1993: Расинг клуб
- 1994: Игл ројал менуа
- 1995: Расинг клуб
- 1996: Униспорт
- 1997: Котон спорт
- 1998: Котон спорт
- 1999: Сабл
- 2000: Фови
- 2001: Котон спорт
- 2002: Кено
- 2003: Котон спорт
- 2004: Котон спорт
- 2005: Котон спорт
- 2006: Котон спорт
- 2007: Котон спорт
- 2007/08: Котон спорт
- 2008/09: Тико јунајтед
- 2009/10: Котон спорт
- 2010/11: Котон спорт
- 2011/12: Унион спортив
- 2013: Котон спорт
- 2014: Котон спорт
- 2015: Котон спорт
- 2016: УМС де Лум
- 2017: Единг спорт]
- 2018: Котон спорт
- 2019: УМС де Лум
- 2019/20: ПВД де Баменда
- 2020/21: Котон спорт
- 2022: Котон спорт
Успјешност клубова
[уреди | уреди извор]| Клуб | Град | Број титула | Сезоне |
|---|---|---|---|
| Котон спорт | Гаруа | 17 | 1997, 1998, 2001, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2007/08, 2009/10, 2010/11, 2013, 2014, 2015, 2018, 2020/21, 2022 |
| Кено | Јаунде | 10 | 1969/70, 1973/74, 1976/77, 1978/79, 1979/80, 1981/82, 1984/85, 1985/86, 1991, 2002 |
| Орикс | Дуала | 5 | 1961, 1963, 1964, 1965, 1967 |
| Тонере | Јаунде | 1981, 1982/83, 1983/84, 1986/87, 1988 | |
| Унион спортив | Дуала | 1969, 1975/76, 1977/78, 1977/78, 1990 | |
| Расинг клуб | Бафусам | 4 | 1989, 1992, 1993, 1995 |
| Калман | Дуала | 3 | 1962, 1968, 1974/75 |
| Игл ројал менуа | Нконгсамба | 2 | 1970/71, 1994 |
| Леопард | Дуала | 1971/72, 1972/73 | |
| УМС де Лум | Улм | 2016, 2019 | |
| Дијамант | Јаунде | 1 | 1966 |
| Униспорт | Бафанг | 1996 | |
| Сабл | Бати | 1999 | |
| Фови | Бахам | 2000 | |
| Тико јунајтед | Тико | 2008/09 | |
| Единг спорт | Мфоу | 2017 | |
| ПВД де Баменда | Баменда | 2019/20 |
Најбољи стријелци
[уреди | уреди извор]| Сезона | Играч | Клуб | Број голова |
| 2002. |  Ханс Ерик Екунга |
Котон спорт | 9 |
| 2003. | Етеле Абаса Жан |
Бамбутос | 14 |
| 2005. | Бакари Инои |
Спортска академија Каџи | 20 |
| 2006. |  Франсис Лицинги |
Котон спорт | 15 |
| 2007/08. | Ајок Ролан Агбор |
Тико јунајтед | 36 |
| 2008/09. |  Дауда Камилу |
Котон спорт | |
| 2017. | Лабама Бокота |
Котон спорт | 20 |
| 2022. |  Еноу Нкембе Адолф |
Фортуна | 20 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Schöggl, Hans (16. 10. 2022). „Cameroon - List of Champions”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ а б Stokkermans, Karel; Schöggl, Hans (22. 2. 2023). „Cameroon 2022/23”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ „Kamerun, žeđ za vlašću”. b92.net. 9. 4. 2010. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Stokkermans, Karel; Schöggl, Hans (5. 7. 2017). „Cameroon 2007”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Batalha, José (5. 7. 2017). „Cameroon 2007/08”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Batalha, José (5. 7. 2017). „Cameroon 2008/09”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Schöggl, Hans; Stokkermans, Karel (18. 3. 2021). „Cameroon 2019”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Schöggl, Hans; Stokkermans, Karel (29. 4. 2021). „Cameroon 2019/20”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Schöggl, Hans; Stokkermans, Karel (1. 9. 2022). „Cameroon 2020/21”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Schöggl, Hans; Stokkermans, Karel (1. 9. 2022). „Cameroon 2022”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Schöggl, Hans; Stokkermans, Karel (20. 2. 2023). „Cameroon 2022/23”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ Paule, Beatrice N'guessan (5. 6. 2019). „Sport: Pour la saison 2019-2020, le FC San Pedro ne jouera plus la ligue des champions Africaines (Caf), voici les raisons”. Akody News (на језику: француски). Архивирано из оригинала 5. 6. 2019. г. Приступљено 22. 2. 2023.
- ^ „CAF Champions League regulations” (PDF). cafonline.com. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 03. 2022. г. Приступљено 22. 2. 2023.
