Прва руска бригада НОВЈ
| Прва руска НО бригада | |
|---|---|
 Група бораца бригаде код Шемпаса, мај 1945. | |
| Постојање | 5. мај – крај маја 1945. |
| Формација | четири батаљона |
| Јачина | 800 војника[1] |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Команданти | |
| Командант | Анатолиј Дјаченко |
Прва руска народноослободилачка бригада формирана је од држављана Совјетског Савеза на крају рата. За команданта бригаде именован је Анатолиј Игнатијевич Дјаченко, који је раније обављао функцију заменика команданта 18. словеначке бригаде.
Бригада је основана 5. маја 1945. у Шемпасу, близу Нове Горице, од 2. батаљона 18. словеначке бригаде 30. дивизије 9. корпуса ЈА. Формирање бригаде је извршено на бази 2. руског батаљона 18. словеначке ударне бригаде од држављана СССР-а који су били у саставу јединица 9. и 7. корпуса. Према информацијама Војноисторијског института у Београду, бригада је добила почасно звање ударна. Састојала се од четири (према другим изворима два) батаљона.
У састав бригаде ушли су и други борци, совјетски држављани, који су се налазили у јединицама 9. словеначког корпуса. Бригада је имала око 800 бораца, али није учествовала у борби. Историчар В.Н.Казак пише да је крајем јуна 1945. године, према попису особља, бригада имала 416 људи. Још око 90 људи је тада било у разним болницама, а у јуну је у Црвену армију послато око 60 људи.[2] Од 448 совјетских држављана у бригади било је 190 Руса, 70 Казаха, 60 Украјинаца, 50 Азербејџанаца, 25 Узбека, 15 Белоруса, 10 Таџика, 10 Туркмена, 5 Киргиза, 5 Татара, 4 Јевреја и 4 Молдавца.[3]
Одмах после формирања преко Љубљане упућена је у Совјетски Савез.[4][5][6][2][1]
При крају рата постепено су се расформирале и остале јединице састављене од совјетских држављана које су биле у саставу НОВЈ и њихово људство упућено у Совјетски Савез.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Anić et al. 1982, стр. 495.
- ^ а б Казак 1975, стр. 43.
- ^ Казак 1975, стр. 135.
- ^ Anić et al. 1982, стр. 390.
- ^ Бушуева 1972, стр. 18—19.
- ^ Бушуева 1973, стр. 198.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бушуева Т. С. (составитель) (1973). Советские люди в освободительной борьбе югославского народа: 1941-1945 гг. Воспоминания, документы и материалы. Москва: Наука.
- Бушуева Т. С. (1972). „«Русские» роты и батальоны в Народно-освободительной армии Югославии” (PDF) (журнал) (3) (Советское славяноведение изд.). Москва: Наука: 11—20.
- Зеленин, В. В. (1965). „Участие советских людей в народно-освободительной войне Югославии” (журнал) (на језику: руски) (6) (Советское славяноведение изд.). Москва: Наука.
- История Второй мировой войны 1939 −1945. 10. Москва: Военное издательство. 1979.
- Казак В. Н. (1975). Побратимы. Советские люди в антифашистской борьбе народов балканских стран 1941—1945. Москва: Мысль.
- Пилько, Н. С. (2004). „Советские граждане в рядах Народно-Освободительной армии Словении” (Материалы международной научной конференции) (на језику: руски) (Профессор Сергей Александрович Никитин и его историческая школа изд.). Москва: Институт славяноведения РАН. Чуркина, И. В.: 431—439.
- Семиряга, М. И. (1970). Советские люди в европейском сопротивлении. Москва: Наука.
- Anić, Nikola; Joksimović, Sekula; Gutić, Mirko (1982). Narodno oslobodilačka vojska Jogoslavije. Pregled Razvoja Oruzanih Snaga Narodnooslobodilnackog pokreta 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. Uroš KOSTIĆ.
- Bavec-Branko, Franjo (1970). Bazoviška brigada. Ljubljana.
- Žiljajev, Grigorij Aleksandrovič (2004). Kaj nas je povezovalo? Zapisi 1943—1945. Nova Gorica: Odbor skupnosti 30. div.: OOZZB.
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda. Borbe u Sloveniji 1945. god. 6, knj. 19. Beograd: Vojnoistorijski institut. Miloš Krstić. 1975.
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda. Operacije jugoslovenske armije 1945. god. 11, knj. 4. Beograd: Vojnoistorijski institut. Krstić, Miloš. 1975.
- Zupanc, Ciril (2007). Mihajlo, obveščevalec in diverzant IX. korpusa. Nova Gorica: Goriški muzej. ISBN 9616201328.
