Списак занимања и заната у Краљевини Србији

Преглед занимања и заната у Краљевини Србији је приказ најзаступљенијих занимања и заната у овој од Османлија тек ослобођеној држави с краја 19. века.^[1]

Развој занатства у Србији у 19. веку најбоље илуструју подаци из 1836. и 1900. године па се према њима може вршити поређење. Према тим подацима у Кнежевини Србији је било 1836. године око 58 различитих заната са 5.212 мајстора и 1.90 помоћника.^[2] Године 1900. године било је у Краљевини Србији 126 различитих заната са 33.476 мајстора и 21.910 помоћника.^[2]

Групе заната

Обрадом дрветa — бави се више различитих заната: тесарски, дрводељски, качарски или пинтерски, коритарски, коларски и столарски занат.

Обрадом метала — бави се више различитих заната: ковачи, поткивачи, казанџије, пушкари, златари

Обрадом коже — једним од најстаријих заната, више различитих заната: бачки, сарачки, опанчарски, обућарски, ћурчијски и сарачки занат.

Списак заната и занимања

Назив занимања-заната	Порекло речи	Опис
Абаџија, Гуњар	турски језик	Занатлија који израђује сукнене гуњеве, чакшире, јелеке и фермене од чохе или абе (домаћег сукна)
Асурџија		Занатлија који израђује асуре, простираче и торбе од меке трске или рогозине
Бакалин		Трговац малоколонијалном робом, намирницама и пићем
Баштованџија	персијско-турски језик	Баштован, гаји и продаје поврће, мирођију и разне врсте цвећа
Бербер	италијански језик	Занатлија који се бавио бријањем и шишањем а у појединим случајевима и народном медицином
Бичагџија		Занатлија који израђује бичеве од коже бичакџија
Ножар		Занатлија који прави и украшава ножеве
Бојаџија	турски језик	Занатлија који боји текстил, свилу, вуну, кудељу и памук
Болтаџија		Трговац
Вурунџија, Лебар,	турски језик	Занатлија који се бави израдом пекарских производа
Грнчар, Лончар
Дограмаџија		Занатлија столар, дрводеља, резбар
Дунђер	персијски језик	Занатлија дрводеља, тесар и зидар
Казанџија	персијско-турски језик	Занатлија који израђује казане за печење ракије, казане за кување масти и пекмеза, бакраче, котлиће, тепсије
Калајџија	Турски језик	Занатлија који врши калаисање, поцинковање и бакарисање лимова, жица и цеви
Калпакџија		Занатлија који прави војничке капе од лаког метала, шлемове и кациге
Кантарџија	латинско-турски језик	Занатлија који прави кантаре, секире, клешта и др.
Качар		Занатлија који израђује каце и бурад
Ковач	турски језик	Занатлија који прави металне делове за запрежна кола и клепа мотике, секире,раонице и др.
Кожуар, Ћурчија		Занатлија ћурчија, који прерађује и штави јагњеће и јареће коже и од њих шије бунде, капуте, гуњеве, шубаре, кожухе и сл.
Колар		Занатлија који израђује коњска и волујска кола од дрвета
Котлар		Занатлија који оправља котлове и друге бакарне ствари
Кујунџија	турски језик	Занатлија, златар који израђује филигранске предмете од сребра и злата
Лицидар		Занатлија који прави колаче од брашна, медовине или шећера
Лимар		Види тенећар
Лончар		Занатлија који израђује посуде од иловаче
Магазаџија		Трговац житарицама
Мумџија	персијско-турски језик	Занатлија који прави свеће, лојанице и сапуне. Мумџије су припоадале једном од најстаријих и најбитнијих средњовековних хигијенских заната и били су претече воскарског заната, који датира од 12. века. Његова делатност заснивала се на произвоњи свећа („мумова”) од лоја, лојаница али и кувањем сапуна („кабаш“) за прање, па су понекад сапунџије биле и мумџије и обратно. Мумѕије су радиле до краја 19. века када је прво откривен парафин а потом и сијалица 1874. године. Тада су мумџије једним делом потпуно нестале а другим делом су се преточио у воскарски занат који се задржао до данашњих дана.
Мутавџија, Врећар	персијско-турски језик	Занатлија који прави вреће, прерађује козју длаку и прави бисаге, торбе, зобнице, черге и др.
Налбантин		Занатлија поткивач пушкар – израђује, оправља и одржава пиштоље и пушке
Самарџија	грчко-турски језик	Занатлија који седлар, који израђује и поправља самаре, дрвена седла за товар на леђима коња
Сапунџија	латинско-турски језик	Занатлија који прави и израђује сапуне
Сарач	арапски језик	Занатлија који израђује предмете од коже, опасаче, торбе и др.
Симиџија		Занатлија пекар (симит, врста малог округлог хлеба)
Табак	арапски језик	Занатлија кожар, штави коже и израђује мешине
Тенећеџија	персијско-турски језик	Занатлија који израђује посуде од белог лима
Терзија	персијски језик	Занатлија који прерађује материјал и шије од чохе, платна, кадифе, сомота и др. одећу
Туфегџија		Занатлија пушкар
Ужар		Занатлија који израђује узице, ужад, поводнике, уларе

Извори

^ Т. Р. Ђурић, Стара и ретка занимања у Србији од XII до XX века, Београд 1996, В. Ст. Караџић, Српски рјечник, Београд 1898.
^ ^а ^б Миладин Весић, Становништво и миграције у источној Србији, Географски институт Јован Цвијић, Београд 1978, 36–37

Литература

Додатак Уредби о еснафима, Зборник закона и уредаба, V, Београд 1853.
АС, МУД (П), Ф XV, р12/1849, Распис Попечитељства унутрашњих дела 28. јуна 1849. године

Спољашње везе

Стари занати у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2019) - Министарство трговине, туризма и телекомуникација Р. Србије

[1] Т. Р. Ђурић, Стара и ретка занимања у Србији од XII до XX века, Београд 1996, В. Ст. Караџић, Српски рјечник, Београд 1898.

[Весић-2] а ^б Миладин Весић, Становништво и миграције у источној Србији, Географски институт Јован Цвијић, Београд 1978, 36–37

[1]

[2]