Предраг Вранешевић
| Предраг Вранешевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. мај 1946. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 6. фебруар 2022. (75 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Предраг Пеђа Вранешевић (Нови Сад, 27. мај 1946 — Нови Сад, 6. фебруар 2022)[1][2] био је српски музичар, концептуални уметник и архитекта. Заједно са братом Младеном 1978. године покренуо је састав Лабораторија звука који је функционисао до 1996. године.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Музиком је почео да се бави као студент. У Београду је оформио групу The Best Nothing, али њихова музика није забележена. Бенд је наступио на првој Гитаријади у Београду 1966. године и привукао пажњу медија. По повратку у Нови Сад 1970. и 1971. био је активан као концептуални уметник у оквиру колектива названог КОД, којем је припадао и друг из детињства, Слободан Тишма. КОД су се залагали за критички однос према тадашњој друштвеној стварности и уметности, због чега су имали проблема са локалним моћницима из сфере културе. Два члана групе КОД (Мирослав Мандић и Славко Богдановић) осуђена су на 9, односно 8 месеци затвора због својих текстова.[4]
Заједно са братом Младеном је између 1969. и 1973. деловао у бенду Мед, који је представљао зачетак идеје која је водила ка Лабораторији звука.[4]
Први сингл Лабораторије звука "(Љубите без разлике супруге и свастике) Док вам је још време" био је лансиран на Опатијском фестивалу 1978.[4]
Лабораторија звука је осамдесетих година објавила три албума и један у деведесетим. Под именом Лабораторија XXI појавио се и материјал назван "Слет опера Нема земља", као римејк рок опере на којој су седамдесетих радили Пеђа Вранешевић и Желимир Жилник.[4]
1990. године запослио се као музички уредник у Радио телевизији Нови Сад.[5]
Браћа Вранешевић су написали и у свом студију снимили музику и сонгове за 20 играних филмова, 57 документарних, 66 анимираних, 12 кратких играних, 11 телевизијских филмова, 18 телевизијских серија, низ кратких телевизијских форми и неколико ауторских филмских и видео радова.[4] Написао је музику и за више позоришних представа.
Преминуо је 6. фебруара 2022. године после дуге и тешке болести.
Живео је у Новом Саду.[6]
Концептуална уметност
[уреди | уреди извор]Браћа Вранешевић су изазвала велику пажњу публике и медија 1984. године у Лондону, наступајући пет вечери за редом у престижном Институту савремене уметности (ICA) са музичко-текстуално-визуелним перформансом под називом "Узјахати коња светог Марка". За уметнички рад и допринос награђени су "Бронзаним змајем" у Кракову и златним медаљама и наградама за животно дело на Фестивалу документарног и кратког играног филма у Београду, коју је Пеђа добио 2007. године.[5]
На новосадској Трибини младих почетком седамдесетих је заједно са Мирославом Мандићем био уредник филмског програма.[5]
Рад у архитектури
[уреди | уреди извор]Предраг Вранешевић је завршио студије архитектуре у Београду 1972. године.
Пуних десет година је радио као архитекта у новосадском Урбанистичком заводу на позицији "архитекте сарадника" у одсеку Урбанистичко пројектовање, а касније као "пројектант" и "планер". За време служења војног рока у Бијељини на захтев тадашњег директора више пута је добијао ванредно одсуство због припреме и поставке изложбе Генералног урбанистичког плана града Новог Сада 1974. године.[7]
Као део групе за уређење слободних површина “Urban dizajn”, Вранешевић је, између осталог, учествовао у поставци споменика "Камени цвет" вајара Љубомира Денковића, као и у урбанистичком пројекту уређења слободних површина на новосадском Новом насељу.[7]
Посао у Урбанистичком заводу је напустио 1982. године након што му је одбијен захтев за неплаћено одсуство, које је тражио због, како је навео, "компоновања музике за три филма, и то једног у Љубљани, другог у Загребу, а трећег у Новом Саду". У молби је дао обећање да ће завршити Студију развоја делатности културе за потребе ревизије ГУП-а Нови Сад.[7]
На страни 125. публикације "Нови Сад - слика града", коју је Завод за урбанизам приредио и издао поводом 35-годишњице оснивања и рада (1960—1995), спомиње се и Предраг Вранешевић.[7]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Пеђа Вранешевић је филмском музиком почео да се бави најпре у сарадњи са редитељима иновативног приступа, као што су Карпо Аћимовић Година и Желимир Жилник.[4]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1978. | Љубав у једанаестој | ||
| 1978. | Стићи пре свитања | ||
| 1979. | Трофеј | ||
| 1979. | Књига другова | ||
| 1979. | Последња трка | ||
| 1980-е | |||
| 1980. | Сплав медузе | ||
| 1981. | Пикник у Тополи | ||
| 1981. | База на Дунаву | ||
| 1982. | Лабораторија звука (тв филм) | ||
| 1982. | Стеница (тв филм) | ||
| 1983. | Приче из Непричаве | ||
| 1983. | Још овај пут | ||
| 1984. | Крај рата | ||
| 1984. | Позориште у кући (ТВ) | ||
| 1984. | Недељни забавник | ||
| 1985. | Једна половина дана | ||
| 1986. | Родољупци | ||
| 1986. | Секула и његове жене | ||
| 1986. | Друга Жикина династија | ||
| 1987. | Стратегија швраке | ||
| 1987. | Октоберфест (филм) | ||
| 1988. | Луткомендија | ||
| 1988. | Крај партије | ||
| 1988. | Ванбрачна путовања | ||
| 1990-е | |||
| 1990. | Цајтнот | ||
| 1990. | Уметни рај | ||
| 1991. | Оригинал фалсификата | ||
| 1992. | Дезертер | ||
| 1992. | Јевреји долазе | ||
| 1993. | Пун месец над Београдом | ||
| 1993. | Фазони и форе | ||
| 1998. | Ликвидација (ТВ) | ||
| 2000-е | |||
| 2001. | Чорба од канаринца | ||
| 2002. | Фазони и форе 2 | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Umro Peđa Vranešević”. Nova S. Приступљено 6. 2. 2022.
- ^ „Преминуо Предраг Вранешевић, оснивач групе Лабораторија звука”. Политика. 6. 2. 2022. Приступљено 6. 2. 2022.
- ^ „Predrag Peđa Vranešević: Me, Myself and I”. b92. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ а б в г д ђ Ракезић, Саша (10. 2. 2022). „Човек мистерије стварања”. Време бр. 1623: 47.
- ^ а б в Косановић, Антоније (6. 2. 2022). „Луфтика”. Луфтика. Приступљено 11. 4. 2022.
- ^ „Званични сајт Предраг Вранешевић”. Из Енциклопедије Новог Сада. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ а б в г Гојков, Стеван (11. 2. 2022). „Градња”. https://www.gradnja.rs/. Приступљено 11. 4. 2022. Спољашња веза у
|website=(помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Предраг Вранешевић на сајту IMDb (језик: енглески)
