Предраг Милетић
| Предраг Милетић | |
|---|---|
 Предраг Милетић | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Предраг Милетић |
| Друга имена | Пеђа |
| Датум рођења | 27. септембар 1952. |
| Место рођења | Ниш, ФНРЈ |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Гордана Милетић |
| Деца | Вук Милетић Тадија Милетић |
| Рад | |
| Активни период | 1977 - данас |
| Веза до IMDb-а | |
Предраг Милетић (Ниш, 26. септембар 1952) српски је глумац. Милетић је дугогодишњи глумац Народног позоришта у Београду, селектор Фестивала монодраме и пантомиме, у досадашњој каријери одиграо је више од 110 улога у позоришту, на телевизији и филму.[1]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Предраг Милетић је рођен у Нишу, у СФР Југославији. Његова мајка, Ружица Милетић (девојачко Илић) је била домаћица, а отац је био знаменити поручник Владимир Милетић (1919—2010), југословенски обавештајни официр, добитник бројних одликовања, укључујући и два ордена за храброст. Улица у Сићеву у којој је живео Владимир Милетић носи његово име.[2] Предраг има једну сестру, Славицу. Као дете, Предраг је живео у Нишу са својом породицом, и преселио се у Београд да студира на Факултету драмских уметности. Ожењен је супругом Горданом и има два сина који се такође баве театром, Вука, продуцента и менаџера у култури и уметности, и Тадију, драматурга и редитеља.[3]
Школовање
[уреди | уреди извор]Након завршетка средње школе уписао је драмски студио при Народном позоришту у Нишу. Након завршетка студија, наставио је професионално усавршавање и годину дана је провео у професионалном ангажману нишког Народног позоришта. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, у класи професора Огњенке Милићевић, са асистентом Владимиром Јевтовићем.[4] Стручно се усавршавао на семинарима Олге Сковран и Еве Рут-Ронен са Краљевске Академије драмских уметности у Лондону, као и код познатих оперских певача Николе Митића и Станоја Јанковића.[5]
Каријера
[уреди | уреди извор]Стално запослен у Народном позоришту у Београду од 1985. године. Прву главну улогу у театру остварио је у представи „Ла мама“, улога Антониа, у Позоришту на Теразијама у Београду. Играо је у преко седамдесет домаћих и страних серија и филмова и једини је глумац Народног позоришта који је био истовремено ангажован и у сектору опере и сектор драме.[6] Аутор је књиге Бициклом до Хиландара, у којој описује свој пут из Београда до манастира Хиландар на Светој гори, у друштву свог кума, познатог српског соло певача, Оливера Њега. Од 2014. године је председник управног одбора позоришта лутака "Пинокио",[7] а од 2015. до 2018. године је био председник програмског савета а од 2019. године је изабран за селектора међународног Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну.[8] Активно игра у представама свог матичног Народног позоришта ("Велика драма", "Године врана", "Деца", "Госпођа министарка", у Позоришту на Теразијама ("Цигани лете у небо"), Опери и театру Мадленианум ("Весела удовица") ...[9]
Каријера
[уреди | уреди извор]Предраг Милетић је играо у више од сто десет позоришних представа, филмова, опера и серија током своје каријере. Неки од знаменитијих дела су представљени у листи.
Филмови
[уреди | уреди извор]- Балкан експрес (1983)
- Како засмејати господара (1988)
- Балкан експрес 2 (1988)
- Свето место (1990)
- Небеска удица (2000)
- Златни дечко (2022)
Телевизија
- Камионџије (1984)
- Сиви дом (1986)
- Вук Караџић (1986)
- Другарица министарка (1989)
- Крај династије Обреновић (1995)
- Отворена врата (1995)
- Срећни људи (1996)
- Мала школа живота (1997)
- Породично благо (2002)
- Трагом Карађорђа (2004)
- Горки плодови (2008)
- Звездара (2015)
- Убице мог оца (2018)
- Камионџије д. о. о. (2021)
- Игра судбине (2022)
- Закопане тајне (2023 - у току)
- Ургентни центар (2023)
Представе
- Ла мама (1979)
- Спортинг Лајф (1979)
- Убише књаза (1983)
- Кањош Мацедоновић (1989)
- Мушица (1993)
- Укроћена горопад (1993)
- Побратим (1994)
- Развојни пут Боре Шнајдера (1995)
- Велика драма (2002)
- Зечији насип (2004)
- Ребека (2012)
- Цигани лете у небо (2018)
- Деца (2022)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (11. 12. 2022). „Глума је обичан живот”. Политика. Политика. Политика. Приступљено 2. 3. 2023.
- ^ „Дирекција за изградњу града Ниша, Билтен 2015 - ..."преко реке Нишаве у селу Сићево, Улица Владимира Милетића."” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2021. г. Приступљено 18. 02. 2016.
- ^ „Апсолутна преданост раду – упознајте Тадију Милетића”. Српски академски круг. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ Предраг Милетић, оставили су трага
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (11. 12. 2022). „Глума је обичан живот”. Политика. Политика. Политика. Приступљено 2. 3. 2023.
- ^ „Биографија Предрага Милетића на сајту Народног позоришта”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2015. г. Приступљено 05. 04. 2012.
- ^ ОБЕЛЕЖЕНА ЗАВЕТНА СЛАВА ПОЗОРИШТА ЛУТАКА ”ПИНОКИО”
- ^ „О фестивалу, Фестивал монодраме и пантомиме”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2015.
- ^ „Године врана”. Народно позориште. Приступљено 24. 11. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Подаци на Википодацима- Predrag Miletic на сајту IMDb
- ISBN 978-86-905255-0-8 Бициклом до Хиландара
- Предраг Милетић на сајту Instagram
- Глума је обичан живот („Политика”, 11. децембар 2022)
