Предраг Стојменовић
Предраг Стојменовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1974. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Уметнички рад | |
Најважнија дела | Коју игру играш? |
Предраг Стојменовић (Београд, 1974) српски је позоришни редитељ и универзитетски професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.[1]
Од 2000. до 2011. обављао је функцију уметничког директора позоришта ДАДОВ а од 2015. до 2016. био је програмски директор Природњачког центра Србије. Сарађивао је са институцијама културе у Словенији и био ментор неколико међународних радионица за глумце и редитеље.[2]
Сојменовић је био члан жирија на позоришним фестивалима у Вршцу, Лесковцу, Новој Горици, Птују, Постојни.[2]
На Академији уметности у Београду предаје од 2001.године и има звање доцента.[2]
Предавач је полазницима школе глуме и говора омладинског позоришта ДАДОВ.[3] Предаје у школи глуме „Маска”.[4]
Он је аутор монографије „Тамо где снови почињу“ објављене на годишњицу 65 година рада Позоришта Дадов као и уредник књиге Владимира Јевтовића „Мој педагошки метод“.[2]
Театрографија
[уреди | уреди извор]- „Свемиронична бајка“, 06.12.1998, Врање, Позориште 'Бора Станковић'[5]
- „Лекција“, 09.02.2002, Крушевац, Крушевачко позориште[5]
- „Без поговора“, 09.04.2005, Кикинда, Народно позориште[5]
- „Велика ауто трка“, 03.12.2005, Кикинда, Народно позориште[5]
- „Лажа и паралажа“, 14.02.2006, Крушевац, Крушевачко позориште[5]
- „Одабрани и уништени“, 14.02.2008, Ниш, Народно позориште[5]
- „Дуги живот краља Освалда“, 03.04.2008, Пирот, Народно позориште[5]
- „Сирано де Бержерак“, 26.10.2008, Вршац, Народно позориште 'Стерија'[5]
- „Боинг Боинг“, 18.10.2012, Београд, Звездара театар[5]
- „Брод љубави“, 18.12.2012, Београд, Театар Вук[5]
- „Мој син само мало спорије хода“, 24.11.2013, Београд, Београдско драмско позориште[5]
- „Буздован“, Крушевац, Крушевачко позориште[5]
- „Талас“, 21.03.2018, Београд, ДАДОВ[5]
- „Мој син мало спорије хода“ – Београдско драмско позориште[2]
- „Боинг Боинг“ - Звездара Театар[2]
- „Серенада“ – Вечерња сцена Радовић[2]
- „Бела Грива“ – Позориште лутака Пинокио[2]
- „Фатаморгана“ – Градско позориште[2]
- „Јазавац“ Бања Лука, „Лажа и паралажа“ и „Буздован“ – Крушевачко позориште[2]
- „Сирано де Бержерак“ – Народно позориште Стерија Вршац[2]
- „Поп Ћира и по Спира“ – Народно позориште Кикинда[2]
- „Дуги живот краља Освалда“ – Народно позориште Пирот[2]
- „Без поговора“ – Новосадски нови теата[2]
- „Херој нације“ и „Коме верујете?“ – Народно позориште Стерија Вршац[2]
- „Свемиронична бајка“ Позориште „Бора Станковић“ Врање[2]
- „Физичари“, ДАДОВ[2]
- „Пит“, ДАДОВ[2]
- „Коју игру играш?“, ДАДОВ[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Predrag Stojmenović | Akademija umetnosti” (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-08.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Predrag Stojmenović | Akademija umetnosti” (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-08.
- ^ „Omladinsko pozorište DADOV”. dadov.rs. Приступљено 2021-11-08.
- ^ „Predrag Stojmenović | Skola glume MASKA”. www.maska.rs. Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 2021-11-08.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-08.