Привреда Финске
| Привреда Финске | |
|---|---|
 Централна банка Финске | |
| Валута | Евро (EUR) |
| Фискална година | календарска година |
| Чланство у организацијама | Европска унија Светска трговинска организација (СТО) Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и друге |
| Статистика | |
| БДП (номинална) | $187,6 милијарди (2010) |
| БДП раст | 3,1% (2010) |
| БДП по становнику | $35,300 (2010) |
| БДП по сектору | пољопривреда: 2,6%, индустрија: 29,1%; сектор услуга: 68,2% (2010) |
| Инфлација (ИПЦ) | 1,2% (2010) |
| Становништво испод линије сиромаштва | - |
| Џини индекс | 26.8 (2008) |
| Радна снага | 2,68 милиона (2010) |
| Радна снага по занимањима | пољопривреда и шумарство 4,5%, индустрија 18,3%, грађевинарство 7,3%, трговина 16%, финансије, осигурање и пословне услуге 14,5%, саобраћај и комуникације 7%, јавне услуге 32,4% (2008) |
| Главне индустрије | производња метала и металних производа, електроника, машине и научни инструменати, бродоградња, целулоза и папир, прехрамбени производи, хемикалије, текстил, одећа |
| Размена | |
| Извоз | $73,53 милијарди |
| Извозна добра | електрични и оптички уређаји, машине, транспортна опрема, целулоза и папир, хемикалије, метал, дрво |
| Главни извозни партнери | Немачка 10,32%, Шведска 9,79%, Русија 9%, САД 7,85%, Холандија 5,9%, Велика Британија 5,24%, Кина 4,1% (2009) |
| Увоз | $69,11 милијарди |
| Увозна добра | прехрамбени производи, нафта и нафтни деривати, хемикалије, транспортна опрема, гвожђе и челик, машине, текстилна предива и тканине, житарице |
| Главни увозни партнери | Русија 16,28%, Немачка 15,76%, Шведска 14,65%, Холандија 6,99%, Кина 5,29%, Француска 4,22% (2009) |
| СДИ stock | $87,99 милијарди (2010) |
| Бруто спољни дуг | $370,8 милијарди (2010) |
| Јавне финансије | |
| Јавни дуг | 45,4% (2010) |
| Кредитни рејтинг | 51 |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Историја
[уреди | уреди извор]Други светски рат је оставио Финску са огромним привредним проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) је порастао у 2000. г. на 121,5 милијарди долара.
Пољопривреда
[уреди | уреди извор]Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. метр. тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона)
Индустрија
[уреди | уреди извор]Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 милиона метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона m³ годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.
Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.
