Привремено позориште у Прагу
Локација | Праг Чешка |
---|---|
Отворено | 18. новембра 1862. |
Прашко привремено позориште (чеш. Prozatímní divadlo) подигнуто је 1862. године као привремени дом за чешку драму и оперу док се не изгради стално Народно позориште. Отворено је 18. новембра 1862. године и радило је 20 година, а за то време је приказано преко 5.000 представа. Између 1866. и 1876. године позориште је извело премијере четири опере Беджиха Сметане, укључујући Продану невесту. Зграда Привременог позоришта на крају је уграђена у структуру Народног позоришта, које је отворило своја врата 11. јуна 1881. године.
Порекло
[уреди | уреди извор]Пре раних 1860-их скоро све културне институције у Прагу, укључујући позориште и оперу, биле су у аустријским рукама. Бохемија је била провинција Хабзбуршког царства, а под апсолутистичком владавином тог режима већина аспеката чешке културе и националног живота била је обесхрабрена или потиснута. [1] Апсолутизам је формално укинут декретом цара Франца Јозефа 20. октобра 1860, што је довело до чешког културног препорода. [2] Бохемијски Diet (парламент) је добио локацију у Прагу на обали Влтаве и 1861. године објавио јавну претплату, која је прикупила суму од 106.000 флорина. [2] Овим су покрили трошкови изградње малог позоришта са 800 седишта, [3] које би служило као дом за чешку драму и оперу до реализације дугорочних планова за стално Народно позориште. [4] Привремено позориште отворено је 18. новембра 1862. године представом трагичне драме Витеслава Халека Краљ Вукашин. [5] Пошто у то време није постојала чешка опера која би се сматрала одговарајућом, прва опера изведена у позоришту, 20. новембра 1862, била је Керубинијева Les deux journées (Два дана). [5] Прве године свог рада, Привремено позориште је свакодневно смењивало оперу са представама, али од почетка 1864. оперске представе су даване свакодневно. [5]
Историја
[уреди | уреди извор]Први главни диригент (или музички директор) Привременог позоришта, постављен у јесен 1862. године, био је Јан Непомук Мајр – на разочарање Сметане, који се и сам надао тој функцији. [5] Мајр је био на тој позицији до септембра 1866; његов мандат обележио је професионални ривалитет са Сметаном, који је критиковао конзервативизам позоришта и неуспех да испуни своју мисију промоције чешке опере. [6] Мајр је узвратио одбијањем да диригује Сметанине Бранденбуржане у Бохемији. [7] Промена у руководству позоришта 1866. довела је до Мајрове смене и замене Сметаном, који је на тој функцији био осам година. [8] [9] Мајрову пристрасност у корист италијанске опере заменио је Сметанин уравнотеженији репертоар, који је мешао италијанска, немачка и француска дела са словенским и чешким делима које је могао да пронађе. [10] Осим сопствених композиција (Продана невеста, Бранденбуржани у Чешкој и Далибор, Сметана је представио дела чешких композитора Леполда Еугена Мечуре и Јозефа Розкошног, [10] али су га неки делови музичког естаблишмента ипак напали због недовољног охрабрења завичајним талентима. Напори да се он уклони са функције и да се Мајр врати на дужност били су неуспешни. [11]
Сметана је био одговоран за оснивање самосталне школе при позоришту. Постао је директор школе и професор теорије. [12] Међутим, 1874. године Сметана је оболео од глувоће, што га је приморало да своје дужности главног диригента препусти свом помоћнику Адолфу Чеху, и да поднесе оставку касније те године. [13] Мајр је поново именован за диригента; [14] није био заинтересован за школу, која је касније затворена. [12] Привремено позориште је наставило да буде главно место чешке опере, где је премијерно изведено неколико дела Антоњина Дворжака. [15] Године 1881. позориште је укључено у зграду Чешког народног позоришта [16] која је отворена 11. јуна. [17] Убрзо након тога нова зграда је тешко оштећена у пожару и остала је затворена две године. [18] Током овог периода Привремено позориште је наставило са радом, користећи друге позоришне просторије. Током свог живота Привремено позориште је извело више од 5.000 представа. [19]
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ Steen, стр. 697
- ^ а б Large 1970, стр. 114–15
- ^ Steen, стр. 698
- ^ Clapham, стр. 32–33
- ^ а б в г Large 1970, стр. 124–25
- ^ Large 1970, стр. 136
- ^ Large 1970, стр. 144
- ^ Large 1970, стр. 167
- ^ Ottlová, Marta. „Smetana, Bedřich”. Grove Music Online, ed. Laura Macy. Архивирано из оригинала 1. 6. 2013. г. Приступљено 12. 5. 2009.(потребна претплата)
- ^ а б Large 1970, стр. 207–08
- ^ Large 1970, стр. 233–38
- ^ а б Large 1970, стр. 206–07
- ^ Clapham, стр. 41–42
- ^ Large 1970, стр. 246
- ^ „The historical development of Czech theatre”. Ministry of Foreign Affairs of the Czech Republic. Архивирано из оригинала 30. 4. 2009. г. Приступљено 17. 7. 2009.
- ^ „The National Theatre”. Narodni divaldo. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 17. 7. 2009.
- ^ Large 1970, стр. 221
- ^ Steen, стр. 702
- ^ Ottlová, Marta. „Smetana, Bedřich”. Grove Music Online, ed. Laura Macy. Архивирано из оригинала 1. 6. 2013. г. Приступљено 12. 5. 2009.(потребна претплата)
Литература
[уреди | уреди извор]- Clapham, John (1972). Smetana (Master Musicians series). London: J.M. Dent. ISBN 0-460-03133-3.
- Large, Brian (1970). Smetana. London: Duckworth. ISBN 0-7156-0512-7.
- „The National Theatre”. Narodni divaldo. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 17. 7. 2009.
- Ottlová, Marta. „Smetana, Bedřich”. Grove Music Online, ed. Laura Macy. Архивирано из оригинала 1. 6. 2013. г. Приступљено 12. 5. 2009.(потребна претплата)
- Steen, Michael (2003). The Lives and Times of the Great Composers. London: Icon Books. ISBN 978-1-84046-679-9.
- „The historical development of Czech theatre”. Ministry of Foreign Affairs of the Czech Republic. Архивирано из оригинала 30. 4. 2009. г. Приступљено 17. 7. 2009.