Покрајине Белгије
Краљевина Белгија је подијељена на три региона. Два од три региона, Фламански регион или Фландрија и Валонски регион или Валонија, су подијељена на пет покрајина. Трећи регион, Главни град Брисел, није подијељен на покрајине, јер је првобитно била само мањи дио покрајине.
Многе покрајине су се развиле из ранијих војводстава или графовија истог имена и сличног положаја, иако често са значајним промјенама граница. У вријеме настанка Белгије 1830. године, постојало је само девет покрајина, укључујући покрајину Брабант, у чијем саставу се налазио град Брисел. Брабант је 1995. године подијељен на три области: Фламански Брабант, који је постао дио Фламанског региона; Валонски Брабант, који је постао дио Валонског региона; и Главни град Брисел, који је постао трећи региона. Ова подјела је одржавала политичке тензије између француске говорне заједнице у Валонији и холандске говорне заједнице у Фландрији, док је Брисел службено двојезичан.
Подјела на покрајине је утврђена чланом 5. Устава Краљевине Белгије. Покрајине су даље подијељене на 43 административна округа, а окрузи на 589 општина.
Списак
[уреди | уреди извор].png)
| Застава | Грб | Име | Гл. град | Гувернер | Површина (км2) |
Становништво (1. јануар 2017) |
Поштански код[2] | HASC[2] | FIPS[2] | ISO 3166-2:BE[2] | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
Антверпен | Антверпен | Cathy Berx | од 2008. | 2860 | 1.836.030 | 2000—2999 | BE.AN | BE01 | VAN |
|
|
Источна Фландрија | Гент | Jan Briers | од 2013. | 2982[3] | 1.496.187 | 9000—9999 | BE.OV | BE08 | VOV |
|
|
Фламански Брабант | Левен | Lodewijk De Witte | од 1995. | 2106 | 1.129.849 | 1500—1999, 3000—3499 |
BE.VB | BE12 | VBR |
|
|
Лимбург | Хаселт | Herman Reynders | од 2009. | 2414 | 867.413 | 3500—3999 | BE.LI | BE05 | VLI |
|
|
Западна Фландрија | Бриж | Carl Decaluwé | од 2012. | 3151 | 1.186.532 | 8000—8999 | BE.WV | BE09 | VWV |
|
|
Ено | Монс | Tommy Leclercq | од 2013. | 3800 | 1.339.562 | 7000—7999 (запад), 6000—6999 (исток, дијели са Луксембургом) |
BE.HT | BE03 | WHT |
|
|
Лијеж | Лијеж | Hervé Jamar | од 2015. | 3844 | 1.102.531 | 4000—4999 | BE.LG | BE04 | WLG |
|
|
Луксембург | Арлон | Olivier Schmitz | од 2016. | 4443 | 281.972 | 6000—6999 (дијели са источним Еноом) |
BE.LX | BE06 | WLX |
|
|
Намир | Намир | Denis Mathen | од 2007. | 3664 | 491.285 | 5000—5999 | BE.NA | BE07 | WNA |
|
|
Валонски Брабант | Вавр | Gilles Mahieu | од 2015. | 1093 | 399.123 | 1300—1499 | BE.BW | BE10 | WBR |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Population per municipality as of 1 January 2017 (XLS; 397 KB)
- ^ а б в г „Province of Belgium”. statoids.com.
- ^ „Oost-Vlaanderen: feiten & cijfers”. Provincie Oost-Vlaanderen. Архивирано из оригинала 11. 11. 2006. г. Приступљено 06. 10. 2006.
