Пређи на садржај

Прострел (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

прострел
Ботаничка илустрација биљке
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Секција:
Gentiana Sect. Cruciata
Врста:
G. cruciata
Биномно име
Gentiana cruciata
Прострел на природном станишту

Прострел (сириштара, сириштарка, мала линцура, мали срчаник, отодовка, владисавка; лат. Gentiana cruciata) је биљка из рода линцура (Gentiana). Користи се у народној медицини, попут других врста у оквиру рода, али се разликује по томе што се користи цела биљка (а не само ризом).

Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (Gentiana lutea),[1] док је врста добила име по карактеристичном положају листова који, гледани одозго, имају облик крста (лат. cruciatus — „крстаст”, „укрштен”).[2] Домаће име добио је вероватно зато што се користио као лек за стоку оболелу од прострела, како се још у народу назива антракс.[3]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Прострел је врста карактеристична за умерени евроазијски појас, од средње и јужне Европе, до Мале Азије, западног Сибира и Туркменистана.[4] У јужној Европи, па тако и у Србији, јавља се углавном у планинским пределима.[5]

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Ризом је кратак, ваљкаст, дебео и жбунасто рачваст. Стабло је високо 10-40 цм (ређе и до 60 цм), усправно, израста из приземне лисне розете, без длачица. Листови у доњем делу стабла су јајасто ланцетасти до елиптични, док су у горњем делу нешто ужи, ланцетасти до јајасти, са шиљатим пиком. На стаблу су унакрсно распоређени и густо га покривају. При основи срастају у кратак рукавац. Не налазе се на дршкама. Цветови су најчешће четворочлани, мада се ређе срећу и петочлани, плаве боје, споља зеленкасти. Дужине су од 2 до 2,5 цм.[6]Сакупљени су пршљенасто у пазуху листова или на врху стабла, у облику ћубе.[5] Понекад могу бити и појединачни, мада се ова појава ретко среће. Чашица и круница су звонасте, круница три пута дужа од чашице. Прашничке кесице су слободне и на кратким прашничким концима. Број прашника је 4. Цвета од јула до септембра[6]. Плод је чахура, а семе је алипсоидног облика и црне боје.[4]

Станиште и услови средине

[уреди | уреди извор]

Расте на сувим пашњацима и ливадама, шикарама и по ободу шума планинског и субалпског појаса.[4] Насељава сунчане падине. Чешћа је на кречњачкој подлози.[5] Простире се до 1700 м надморске висине.[6]

Ареал распрострањености

[уреди | уреди извор]

Расте на подручју Централне и Јужне Европе, као и Западне Азије.[6]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Прострел има примену у народној медицини. Прикупља као лековита биљка са сличним дејством као жута линцура, мада се ређе од ње користи. Прикупља се цела биљка (Gentianae cruciatae herba) или само корен (ризом) (Gentianae cruciatae radix). Бере се током лета и почетком јесени, када је биљка у фази цветања. Читава биљка је веома горка и представља изврсно средство за потстицање апетита.[7] Прострел се у народној медицини користио и као лек за стоку оболелу од прострела (антракса)[3]

Код нас се прострел нарочито много прикупља у околини Пирота и на Власини, где га користи као замену за жуту линцуру.[4] Брање ове лековите биљке је регулисано законом. Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне.[8]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Прострел је, као угрожена врста, нашао место и на једној летонској поштанској марки из 2004. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  2. ^ Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša". COBISS.SR 89560583
  3. ^ а б Чајкановић 1994, стр. 562
  4. ^ а б в г Трифуновић, Снежана. „Šumska sirištara”. Bionet Škola. Приступљено 21. 12. 2016. 
  5. ^ а б в Tasić 2004, стр. 170
  6. ^ а б в г „Križni srčanik (Gentiana cruciata)”. Plantea (на језику: хрватски). 08. 10. 2016. Приступљено 17. 08. 2019. 
  7. ^ Туцаков 1984, стр. 562
  8. ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 21. 12. 2016.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tasić, Slavoljub; Katarina Šavkin Fodulović, Nebojša Menković (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3. COBISS.SR 116485644
  • Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]