Пројекат Менхетн

Експлозија првог теста фисионе бомбе (Тринити тест).

Пројекат „Менхетн“ (енгл. The Manhattan Project) представљао је рад научника из САД, УК и Канаде на развијању и прављењу нуклеарног оружја за време Другог светског рата. Пројекат су финансирале и надгледале владе споменутих држава.

Вође пројекта су били генерал Лесли Гроувс и амерички физичар Роберт Опенхајмер.

Од 1942. до 1946. године пројекат је био под надзором Инжењерског корпуса америчке војске. (U.S. Army Corps of Engineers).

Пројекат се показао успешним на чувеном Тринити тесту, 16. јула 1945. године, тј. детонацијом код града Аламогордо у Новом Мексику.

На пројекту „Менхетн“ је ангажовано око 130.000 људи. Коштао је око 2 милијарде америчких долара. Започет је још 1939. године на иницијативу тадашњих водећих научника који су наводно сумњали да нацисти већ развијају нуклеарно оружје.

Рана истраживања САД и УК

Многе научнике је заокупила идеја o прављењу нуклеарног оружја али су многи били и забринути.

Нилс Бор и Џон Вилер су открили изотоп уранијум-235. За то време у САД тројица мађарских физичара јеврејског порекла — Лео Силард, Едвард Телер и Јуџин Вигнер — су веровала да Нацистичка Немачка може да искористи енергију нуклеарне фисије за прављење нуклеарне бомбе. Адолф Хитлер у Немачкој је образовао тим задужен за израду нуклеарног оружја. На чело тима постављен је Вернер Хајзенберг и његова улога је доста спорна, пошто је он касније упорно тврдио да је, у ствари, саботирао истраживања и прављење нуклеарног оружја.

Политички маргинализован, физичар Алберт Ајнштајн се одлучио да напише писмо америчком председнику Френклину Рузвелту. У то време, Ајнштајн је био најпознатији физичар и његово писмо је имало велики утицај на Рузвелта. Заправо, писмо су заједно написали Ајнштајн и Силард и послали га 2. августа 1939. године. У њему су изнели страховања да Немци развијају нуклеарно оружје које би могли искористити против савезничких снага.

Месец дана касније Рузвелт је основао Уранијум комитет. Енрико Ферми на Универзитету Колумбија је направио први реактор у децембру 1942. године. У марту 1940. године у Бирмингему у Уједињеном Краљевству Ото Фриш и Рудолф Пајерлс су израчунали да за прављење атомске бомбе треба неколико килограма уранијум-235.

Развој програма

Алберт Ајнштајн и Роберт Јулијус Опенхајмер за време пројекта Менхетн.

Током пролећа Роберт Опенхајмер и Роберт Сербер са Универзитета у Илиноису радили су на проблему дифузије неутрона (како се неутрони крећу у ланчаној реакцији) и хидродинамици (описивање експлозије настале ланчаном реакцијом).

Ханс Бете, Џон Ван Влек, Едвард Телер, Феликс Блох, Емил Конопински, Роберт Сербер, Стенли Френкел, Елдред Нелсон потврдили су да је остварљиво направити фисиону бомбу.

Међутим, они нису познавали све особине чистог уранијума-235 као што су знали особине плутонијума. Плутонијум је тада био новооткривени елемент (откривен је у фебруару 1941. године).

Делови пројекта

Тако велики пројекат био је подељен на три тајна научна града: Лос Аламос у Новом Мексику, Оук Риџ и Хенфорд.

Национална лабораторија у Лос Аламосу изграђена је на месту где је раније била пољопривредна школа „Лос Аламос“. Лос Аламос је био у плану за завршетак пројекта.

Постројење у Оук Риџу је заузимало више од 243 km² и простирало се на неколико фарми у Тенесију. Коликим велом тајне је све то било покривено говори чињеница да нисам гувернер није знао за постројење. Постројење је трошило једну седмину укупне производње електричне енергије САД у то време, много више него сам Њујорк. У Оук Риџу се производио уранијум-235.

Хенфорд је заузимао површину од скоро 2.600 km² и у њему се производио плутонијум.

Сви делови пројекта су били под велом тајне до завршетка Другог светског рата.

Пројекат је обухватао следеће делове и подделове:

• Део В (W) у Хенфорду за производњу плутонијума.
• Део Икс (X) у Оук Риџу за производњу уранијума и истраживања производње плутонијума. Део Икс је такође укључивао:
  • Икс-10 (графитни реактор)
  • Ипсилон-12 (електромагнетно расејање уранијума)
  • K-25 (гасна дифузија)
  • С-50 (топлотна дифузија)
• Део Ипсилон (Y) у Лос Аламосу у којем је била смештена лабораторија за истраживање бомбе
• Металургијска лабораторија у Чикагу за развој реактора
• Пројекат „Алберта“
• Пројекат „Ејмс“
• Пројекат „Камел“
• Пројекат „Тринити“
• Радијациона лабораторија у Берклију

Уранијумска бомба

Мали дечко, уранијумска бомба бачена на Хирошиму.

Бомба која је бачена на Хирошиму добила је назив „Малиша“ (Little Boy) и направљена је од уранијумовог изотопа уранијум-235.

Током пројекта развијена су два начина издвајања уранијума-235 из чистог уранијума. Иначе, овај изотоп чини само 0,7% уранијума, док осталих 99,3% чини изотоп уранијум-238.

Прва метода је била гасна дифузија а друга електромагнетно издвајање изотопа.

Уранијумска бомба тада направљена спада у тип фисионе бомбе „пиштољ“. Прва маса уранијума-235 је представљала метак и била испаљивана кроз цев ка другој маси истог изотопа брзо правећи критичну масу што је доводило до велике експлозије.

Плутонијумска бомба

Дебели човек, плутонијумска бомба бачена на Нагасаки.

Плутонијумска бомба је коришћена за први тест (Тринити тест). Исти тип бомбе је бачен на Нагасаки, за разлику од уранијумске бомбе, њен назив је био „Дебељко“ (Fat Man) и направљена је од плутонијумовог изотопа плутонијум-239.

Први тестови са плутонијумом су вршени у циклотрону који је чист у само малим количинама.

Слични покушаји

Сличних покушаја за израду нуклеарног оружја било је у СССР а пројекат је предводио Игор Курчатов.

Покушаји су вршени и у Великој Британији и Канади, али су се касније Квебешким уговором научници са тих пројеката прикључили пројекту „Менхетн“.

На супротној страни Вернер Хајзенберг је предводио немачки тим, али је пред крај рата Хитлер изгубио занимање за ово оружје и пројекат је угашен. Покушаја је било и у Јапану али са малим успехом.

После Менхетна

Завршетком пројекта „Менхетн“, започиње атомско доба које и данас траје. Пројекат Менхетн је био први највећи и строго тајан. На њему су тада радили водећи научници са почетка 20. века али се појавила и „млада крв“ тј. студенти и млади истраживачи (нпр. Ричард Фајнман) који ће наследити старије научнике и заменити их.

Доказ о поседовању нуклеарног наоружања Америку је сврставао у водећу силу све док СССР није тестирао прву фисиону бомбу. Трка настала око нуклеарног наоружања касније је постала један од узрока Хладног рата између СССР и САД.

Једна од водећих фигура, Роберт Опенхајмер, касније је оптужен за сарадњу са комунистима због својих филозофских погледа. Педесетих година у Женеви је одржана једна од првих научних конференција за коришћење нуклеарних истраживања у мирнодопске сврхе са слоганом:

Атоми за мир, енергија за све!

Конференцију су предводили неки од главних научника у пројекту „Менхетн“ (Нилс Бор, Алберт Ајнштајн и други).

Види још

• Немачки нуклеарни пројекат
• Мршавко
• Совјетски нуклеарни пројекат

Литератруа

• Bernstein, Barton J. (јун 1976). „The Uneasy Alliance: Roosevelt, Churchill, and the Atomic Bomb, 1940–1945”. The Western Political Quarterly. University of Utah. 29 (2): 202—230. JSTOR 448105. doi:10.2307/448105. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Campbell, Richard H. (2005). The Silverplate Bombers: A History and Registry of the Enola Gay and Other B-29s Configured to Carry Atomic Bombs. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company. ISBN 0-7864-2139-8. OCLC 58554961. 
• Fine, Lenore; Remington, Jesse A. (1972). The Corps of Engineers: Construction in the United States (PDF). Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 834187. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 02. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Frisch, David H. (јун 1970). „Scientists and the Decision to Bomb Japan”. Bulletin of the Atomic Scientists. Educational Foundation for Nuclear Science. 26 (6): 107—115. ISSN 0096-3402. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gilbert, Keith V. (1969). History of the Dayton Project (PDF). Miamisburg, Ohio: Mound Laboratory, Atomic Energy Commission. OCLC 650540359. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 4. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gosling, Francis George (1994). The Manhattan Project: Making the Atomic Bomb. Washington, DC: United States Department of Energy, History Division. OCLC 637052193. 
• Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1935–1945. London: Macmillan Publishing. OCLC 3195209. 
• Grodzins, Morton; Rabinowitch, Eugene, ур. (1963). The Atomic Age: Scientists in National and World Affairs. New York: Basic Book Publishing. OCLC 15058256. 
• Hewlett, Richard G.; Anderson, Oscar E. (1962). The New World, 1939–1946 (PDF). University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-520-07186-7. OCLC 637004643. Приступљено 26. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hewlett, Richard G.; Duncan, Francis (1969). Atomic Shield, 1947–1952. A History of the United States Atomic Energy Commission. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 0-520-07187-5. OCLC 3717478. 
• Hijiya, James A. (јун 2000). „The Gita of Robert Oppenheimer” (PDF). Proceedings of the American Philosophical Society. 144 (2): 123—167. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 5. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Holl, Jack M.; Hewlett, Richard G.; Harris, Ruth R. (1997). Argonne National Laboratory, 1946–96. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02341-5. 
• Holloway, David (1994). Stalin and the Bomb: The Soviet Union and Atomic Energy, 1939–1956. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 0-300-06056-4. OCLC 29911222. 
• Howes, Ruth H.; Herzenberg, Caroline L. (1999). Their Day in the Sun: Women of the Manhattan Project. Philadelphia: Temple University Press. ISBN 1-56639-719-7. OCLC 49569088. 
• Hunner, Jon (2004). Inventing Los Alamos: The Growth of an Atomic Community. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-3891-6. OCLC 154690200. 
• Johnson, Charles; Jackson, Charles (1981). City Behind a Fence: Oak Ridge, Tennessee, 1942–1946. Knoxville: University of Tennessee Press. ISBN 0-87049-303-5. OCLC 6331350. 
• Jones, Vincent (1985). Manhattan: The Army and the Atomic Bomb (PDF). Washington, D.C.: United States Army Center of Military History. OCLC 10913875. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2014. г. Приступљено 25. 8. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Jungk, Robert (1958). Brighter than a Thousand Suns: A Personal History of the Atomic Scientists. New York: Harcourt Brace. ISBN 0-15-614150-7. OCLC 181321. 
• O'Brien, Phillips Payson (2015). How the War was Won. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01475-6. OCLC 907550561. 
• Phelps, Stephen (2010). The Tizard Mission: the Top-Secret Operation that Changed the Course of World War II. Yardley, Pennsylvania: Westholme. ISBN 978-1-59416-116-2. OCLC 642846903. 
• Rhodes, Richard (1986). The Making of the Atomic Bomb. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-44133-7. OCLC 13793436. 
• Stacey, C. P. (1970). Arms, Men and Government: The War Policies of Canada, 1939 – 1945 (PDF). The Queen's Printer by authority of the Minister of National Defence. OCLC 610317261. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 06. 2019. г. Приступљено 03. 10. 2020. 
• Sweeney, Michael S. (2001). Secrets of Victory: The Office of Censorship and the American Press and Radio in World War II. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-2598-0. 
• Villa, Brian L. (1981). „Chapter 11: Alliance Politics and Atomic Collaboration, 1941–1943”. Ур.: Sidney, Aster. The Second World War as a National Experience: Canada. The Canadian Committee for the History of the Second World War, Department of National Defence. OCLC 11646807. Приступљено 8. 12. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Williams, Mary H. (1960). Chronology 1941–1945. Washington, D.C.: Office of the Chief of Military History, Department of the Army. OCLC 1358166. 
• Ahnfeldt, Arnold Lorentz, ур. (1966). Radiology in World War II. Washington, D.C.: Office of the Surgeon General, Department of the Army. OCLC 630225. 
• Baker, Richard D.; Hecker, Siegfried S.; Harbur, Delbert R. (1983). „Plutonium: A Wartime Nightmare but a Metallurgist's Dream” (PDF). Los Alamos Science (Winter/Spring): 142—151. Приступљено 22. 11. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ermenc, Joseph J., ур. (1989). Atomic Bomb Scientists: Memoirs, 1939–1945. Westport, Connecticut and London: Meckler. ISBN 978-0-88736-267-5.  (1967 interview with Groves)
• Hanford Cultural and Historic Resources Program (2002). History of the Plutonium Production Facilities, 1943–1990. Richland, WA: Pacific Northwest National Laboratory. OCLC 52282810. 
• Hansen, Chuck (1995a). Volume I: The Development of US Nuclear Weapons. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN 978-0-9791915-1-0. OCLC 231585284. 
• Hansen, Chuck (1995b). Volume V: US Nuclear Weapons Histories. Swords of Armageddon: US Nuclear Weapons Development since 1945. Sunnyvale, California: Chukelea Publications. ISBN 978-0-9791915-0-3. OCLC 231585284. 
• Hawkins, David; Truslow, Edith C.; Smith, Ralph Carlisle (1961). Manhattan District history, Project Y, the Los Alamos story, Vol. 2. Los Angeles: Tomash Publishers. ISBN 978-0-938228-08-0. OSTI 1087645. doi:10.2172/1087645. 
• Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44132-2. OCLC 26764320. 
• Home, R. W.; Low, Morris F. (септембар 1993). „Postwar Scientific Intelligence Missions to Japan”. Isis. 84 (3): 527—537. JSTOR 235645. doi:10.1086/356550. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kemp, R. Scott (април 2012). „The End of Manhattan: How the Gas Centrifuge Changed the Quest for Nuclear Weapons”. Technology and Culture. 53 (2): 272—305. ISSN 0040-165X. doi:10.1353/tech.2012.0046. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ruhoff, John; Fain, Pat (јун 1962). „The First Fifty Critical days”. Mallinckrodt Uranium Division News. 7 (3 and 4). Архивирано из оригинала 30. 3. 2015. г. Приступљено 30. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Sandia (1967). The History of the Mk4 Bomb. Sandia National Laboratory. Приступљено 11. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Serber, Robert; Rhodes, Richard (1992). The Los Alamos Primer: The First Lectures on How to Build an Atomic Bomb. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-07576-4. OCLC 23693470.  (Available on Wikimedia Commons)
• Smyth, Henry DeWolf (1945). Atomic Energy for Military Purposes: the Official Report on the Development of the Atomic Bomb under the Auspices of the United States Government, 1940–1945. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. OCLC 770285. 
• Thayer, Harry (1996). Management of the Hanford Engineer Works In World War II: How the Corps, DuPont and the Metallurgical Laboratory Fast Tracked the Original Plutonium Works. New York: American Society of Civil Engineers Press. ISBN 978-0-7844-0160-6. OCLC 34323402. 
• Waltham, Chris (20. 6. 2002). An Early History of Heavy Water. Department of Physics and Astronomy, University of British Columbia. Bibcode:2002physics...6076W. arXiv:physics/0206076 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Weinberg, Alvin M. (21. 7. 1961). „Impact of Large-Scale Science on the United States”. Science. New Series. 134 (3473): 161—164. Bibcode:1961Sci...134..161W. JSTOR 1708292. PMID 17818712. doi:10.1126/science.134.3473.161. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bethe, Hans A. (1991). The Road from Los Alamos. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-74012-1. OCLC 22661282. 
• Compton, Arthur (1956). Atomic Quest. New York: Oxford University Press. OCLC 173307. 
• Goudsmit, Samuel A. (1947). Alsos. New York: Henry Schuman. ISBN 0-938228-09-9. OCLC 8805725. 
• Groves, Leslie (1962). Now it Can be Told: The Story of the Manhattan Project. New York: Harper & Row. ISBN 0-306-70738-1. OCLC 537684. 
• Libby, Leona Marshall (1979). Uranium People. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-684-16242-3. OCLC 4665032. 
• Nichols, Kenneth David (1987). The Road to Trinity: A Personal Account of How America's Nuclear Policies Were Made. New York: William Morrow and Company. ISBN 0-688-06910-X. OCLC 15223648. 
• Ulam, Stanislaw (1976). Adventures of a Mathematician. New York: Charles Scribner's Sons. ISBN 0-520-07154-9. OCLC 1528346. 

Спољашње везе

• Тренутак у времену: Пројекат Менхетн (Телевизија Универзитета Калифорнија - Званични јутјуб канал)
• „The Atomic Bomb and the End of World War II, A Collection of Primary Sources”. George Washington University. Приступљено 27. 7. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Atomic Heritage Foundation”. Atomic Heritage Foundation. Приступљено 27. 7. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Voices of the Manhattan Project”. Atomic Heritage Foundation. Приступљено 10. 2. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза) Features hundreds of audio/visual interviews with Manhattan Project veterans.
• „History Center: Los Alamos National Laboratory”. Los Alamos National Laboratory. Приступљено 27. 7. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „ORNL: The first 50 Years: History of ORNL”. ORNL Review. 25 (3). Архивирано из оригинала 2. 6. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Manhattan Project and Allied Scientists Collections at the University of Chicago Special Collections Research Center