Псеудодијареја
| Псеудодијареја | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | A09, K59.1 |
| МКБ-9-CM | 787.91 |
Псеудодијареја, хипердефекација или већи број столица дефинише се као повећана дневна учесталост столице (више од три пута дневно), која је нормалне конзистентенције и са дневном тежином столице мањом од 200 грама.[1] Псеудодијареја може бити чешћа од хроничне дијареје и увек треба да се диференцијално дијагностички узме у обзир код пацијената који се жале на хроничну дијареју.[2]
Опште информације
[уреди | уреди извор]Просечан број пражњења црева код здравих особа је променљив и није утврђена горња граница нормалне учесталости дефекације. Спектар учесталости столица обично варира између једног пражњења свака 3 дана до три пражњења дневно.
Дијареја или пролив је један од најчешћих симптома због којих пацијент тражи медицинску помоћ. У развијеним земљама дијареје су првенствено од економског значаја, док су у неразвијеним земљама водећи узроци смрти. Дијареја је присутна када је дневна тежина столице већа од 200 грама.[3]
Појам псеудодијареја може се применити када постоји повећана учесталост дефекације, али је дневна тежина столице мања од 200 грама и нема промене у конзистенцији столице.[4]
Дијареју и псеудодијареју треба разликовати од фекалне инконтиненције која се односи на нехотично ослобађање ректалног садржаја. И псеудодијареја и инконтиненција могу бити праћени хитношћу и нелагодношћу у трбуху.[5]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Псеудодијареја је често повезана са брзим ректалним пражњењем и прати:
- хипертиреозу,
- аноректалне поремећаје (као што је нпр проктитис),
- ректалну опструкцију (нпр због фекалне импактуре, опструкције услед вагиналног песара), пошто код ове опструкције само течна столица може да прође кроз оу опструкцију.[6][7]
- синдромом иритабилних црева, који карактеришу честе и хитне дефекације које пацијенти описују као дијареју (пролив),
- злоћудне туморе,
- уградњу вагиналног песара код старијих пацијента.[8]
Терапија
[уреди | уреди извор]Лечење псеудодијареје треба да буде усмерено на основни специфични узрок кад год је то могуће.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Fine, K; Schiller, L (1999). „AGA Technical Review on the Evaluation and Management of Chronic Diarrhea☆”. Gastroenterology (на језику: енглески). 116 (6): 1464—1486. doi:10.1016/S0016-5085(99)70513-5.
- ^ Metcalf, A. M.; Phillips, S. F.; Zinsmeister, A. R.; MacCarty, R. L.; Beart, R. W.; Wolff, B. G. (јануар 1987). „Simplified assessment of segmental colonic transit”. Gastroenterology. 92 (1): 40—47.
- ^ Manning, A P; Thompson, W G; Heaton, K W; Morris, A F (1978-09-02). „Towards positive diagnosis of the irritable bowel.”. BMJ. 2 (6138): 653—654. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.6138.653.
- ^ Davies, G. J.; Crowder, M; Reid, B.; Dickerson, J. W. (фебруар 1986). „Bowel function measurements of individuals with different eating patterns”. Gut. 27 (2): 164—169.
- ^ Cummings, J. H.; Wiggins, H. S. (март 1976). „Transit through the gut measured by analysis of a single stool”. Gut. 17 (3): 219—223.
- ^ Chow, Shih-Han; LaSalle, Michael D.; Rosenberg, Gene S. (1997). „Urinary incontinence secondary to a vaginal pessary”. Urology. 49 (3): 458—459. ISSN 0090-4295. doi:10.1016/s0090-4295(96)00453-0.
- ^ Tatar, Eric Lee; Trivedi, Chirag (2005). „PSEUDODIARRHEA CAUSED BY VAGINAL PESSARY IN AN ELDERLY PATIENT”. Journal of the American Geriatrics Society (на језику: енглески). 53 (6): 1083—1083. ISSN 0002-8614. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.53338_10.x.
- ^ а б Tatar, Eric Lee; Trivedi, Chirag (2005). „Pseudodiarrhea caused by vaginal pessary in an elderly patient”. Journal of the American Geriatrics Society. 53 (6): 1083. ISSN 0002-8614. PMID 15935050. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.53338_10.x.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rao SSC; Holdsworth, C. D.; Read, N. W. (1988). „Symptoms and stool patterns in patients with ulcerative colitis”. Gus. 29: 342—5.
- Cummings, J. H.; Wiggins, H. S. (1976). „Transit through the gut measured by analysis of a single stool”. Gut. 17 (3): 219—23. PMC 1411155
. PMID 1269990. doi:10.1136/gut.17.3.219. - Metcalfe, A. M.; Phillips, S. F.; Zinsmeister, A. R.; MacCarthy, R. L.; Beart, R. W.; Wolff, B. G. (1987). „Simplified assessment of segmental colonic transit”. Gastroenterology. 92: 40—7. doi:10.1016/0016-5085(87)90837-7.
- Davies, G. J.; Crowder, M; Reid, B.; Dickerson JWT (1986). „Bowel function measurements of individuals with different eating patterns”. Gut. 27 (2): 164—9. PMC 1433202 . PMID 3005140. doi:10.1136/gut.27.2.164.
- Manning, A P; Thompson, W G; Heaton, K W; Morris, A F (1978-09-02). „Towards positive diagnosis of the irritable bowel.”. BMJ. 2 (6138): 653—654. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.6138.653.
- Dan-hui,LI Ya-jie (2012). „Effect of Systematical Intestinal Stimulation on Prevention of Pseudodiarrhea of Patients in ICU[J]”. Journal of Nursing. 19 (10): 20—22..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
