Psihodelični lek
Psihodelična supstanca je psihoaktivni lek čije primarno dejstvo je promena spoznaje i percepcije.[1] Psihodelici su deo šire klase psihoaktivnih lekova poznatih kao halucinogeni,[2] klase koja takođe obuhvata strukturno nesrodne supstance, kao što su disocijativi i delirijanti.[3] Za razliku od drugih lekova kao što su stimulansi i opioidi koji indukuju dobro poznata stanja svesti, psihodelici imaju tendenciju da utiču i istražuju um na način koji rezultuje u doživljajima koji su kvalitativno drugačiji od obične svesti. Psihodelično iskustvo se često poredi sa neuobičajenim formama svesti kao što su trans, meditacija, joga, religiozna ekstaza, san i čak iskustva bliske smrti. Osim nekoliko izuzetaka, većina psihodeličnih lekova se ubraja u jednu od sledećih familija hemijskih jedinjenja: triptamini (specifičnije: alkilisani triptamini), fenetilamini (alkoksi fenetilamini), i lisergamidi.
Mnogi psihodelični lekovi su ilegalni širom sveta, osim ako se koriste u medicinskom kontekstu, kao što je psihodelična terapija ili medicinski kanabis. Uprkos tih regulacija, rekreaciona upotreba psihodelika je rasprostranjena.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ The Psychedelic Experience. New York: University Books. 1964
- ^ Glennon RA. Classical drugs: an introductory overview. In Lin GC and Glennon RA (eds). Hallucinogens: an update Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015). National Institute on Drug Abuse: Rockville, MD, 1994.
- ^ Duncan, D. F., and Gold, R. S. (1982). Drugs and the Whole Person. New York: John Wiley & Sons
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Scholarly bibliography on psychedelic drug use in the history of psychology
- WWW Psychedelic Bibliography Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2013) - A searchable database with full text of many scientific articles on psychedelics
