Психолошка прва помоћ
Психолошка прва помоћ је техника осмишљена да смањи појаву посттрауматског стресног поремећаја. Развио ју је први пут Национални центар за посттрауматски стресни поремећај, одељења Министарства за борачка питања Сједињених Држава, 2006. године. Ову техннику су касније проширили Међународна федерација друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, Тим за хитне интервенције у заједници (ЦЕРТ), Америчко психолошко удружење (АПА) и многи други. [1] [2][3]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Прва психолошка помоћ је модуларни приступ заснован на помоћи људима у ситуацији непосредно након катастрофе и тероризма како би се смањила почетна невоља и подстакло краткорочно и дугорочно адаптивно функционисање. Користили су га стручњаци за ментално здравље, али и добровољци. Друге карактеристике укључују ненаметљиву прагматичну негу и процену потреба. Овај термин е укључује нужно расправу о трауматском догађају.
Компоненте
[уреди | уреди извор]- Заштита од даљег оштећења
- Могућност разговора без притиска
- Активно слушање
- Саосећање
- Решавање забринутости
- Разговарање о стратегијама суочавања
- Социјална подршка
- Даље упућивање
Кораци
[уреди | уреди извор]- Први контакт са жртвама
- Стварање осећаја сигурност
- Стабилизација
- Прикупљање информација
- Практична помоћ
- Веза са социјалном подршком
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bisson & Lewis 2009.
- ^ http://www.ptsd.va.gov/professional/manuals/psych-first-aid.asp
- ^ „קורס עזרה ראשונה”. Thursday, 5 August 2021
Литература
[уреди | уреди извор]- Allen; et al. (2010). „Perceptions of PFA Among Providers”. Journal of Traumatic Stress. 23 (4): 509—513. PMID 20623598. doi:10.1002/jts.20539.
- Bisson, Jonathan I.; Lewis, Catrin (31. 7. 2009), Systematic review of psychological first aid, World Health Organisation, Приступљено 30. 5. 2017
- Cain; et al. (2010). „Weathering the Storm”. Journal of Child and Adolescent Trauma. 3: 330—343. doi:10.1080/19361521.2010.523063.
- Everly, G. S.; Lating, J. M. (2017). The Johns Hopkins guide to psychological first aid. Johns Hopkins University Press. OCLC 957724673.
- Fox; et al. (2010). „Effectiveness of PFA: Research Analysis”. Disaster Medicine and Public Health Preparedness. 6 (3): 247—252. PMID 23077267. doi:10.1001/dmp.2012.39.
- Gray, Matt J.; Maguen, Shira; Litz, Brett T. (2004). „Acute Psychological Impact of Disaster and Large-Scale Trauma: Limitations of Traditional Interventions and Future Practice Recommendations”. Prehospital and Disaster Medicine. 19 (1): 64—72. ISSN 1049-023X. PMID 15453161. doi:10.1017/s1049023x00001497.
- Rose, Suzanna C; Bisson, Jonathan; Churchill, Rachel; Wessely, Simon (22. 4. 2002). „Psychological debriefing for preventing post traumatic stress disorder (PTSD)”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD000560. PMC 7032695 . PMID 12076399. doi:10.1002/14651858.cd000560.
- Schafer, A.; Snider, L.; van Ommeren, M. (2010). „Psychological First Aid Pilot: Haiti Emergency Response Intervention”. War Trauma Foundation. 8 (3): 245—254. doi:10.1097/wtf.0b013e32834134cb.
- Ухерник & Хуссон. 2009. ПФА: „Приступ заснован на доказима за акутни здравствени одговор понашања у случају катастрофе“. Снажне саветодавне интервенције . 271–280.
- Vernberg; et al. (2008). „Innovations in Disaster Mental Health: PFA”. Professional Psychology: Research and Practice. 39 (4): 381—388. doi:10.1037/a0012663.