Пшиш
Пшиш Пшиш | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 258 km |
Басен | 1.850 km2 |
Пр. проток | 25 m3⁄s |
Слив | Кубањ → Азовско море |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | сутока река Велики и Мали Пшиш |
Коор. извора | 44° 10′ 38″ N 39° 30′ 22″ E / 44.17722° С; 39.50611° И |
Ушће | у Краснодарско језеро |
Коор. ушћа | 44° 59′ 52″ N 39° 24′ 25″ E / 44.99778° С; 39.40694° И |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Русија |
Област | Краснодарски крај Адигеја |
Насеља | Хадиженск |
Притоке | Велики Пшиш, Гунајка, Мали Пшиш, Q4382002 |
ДРВ | 06020001212108100005119 |
Река на Викимедијиној остави |
Пшиш (рус. Пшиш; адиг. Пшиш) река је на југу европског дела Руске Федерације. Протиче преко југозападних делова Краснодарске покрајине (Туапсиншки, Апшеронски и Белоречењски рејон) и запада Републике Адигеје. Лева је притока реке Кубањ и део басена Азовског мора.
Настаје спајањем река Велики и Мали Пшиш у северној подгорини Великог Кавказа. У горњем делу тока тече кроз дубоку и уску долину и има све карактеристике брзе планинске реке. Преласком у низијско подручје алувијалне Закубањске равнице њена долина се постепено шири, а ток поприма карактеристике равничарске реке. Укупна дужина водотока је 258 km, површина сливног подручја 1.850 km², а просечан проток око 25 m³/s (максимално и до 1.000 m³/s). Карактерише је мешовити режим храњења са благим приматом плувијалног режима, те честе поплаве у равничарском делу тока. Замрзава се повремено искључиво током хладнијих зима.
Најважније притоке су Гунајка са десне и Цице са леве стране.
На њеним обалама налазе се град Хадиженск и станице Куринскаја, Кабардинскаја, Черниговскаја, Тверскаја, Гуријскаја, Бжедуховскаја и Рјазанскаја.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: руски) Государственный водный реестр РФ − Река Пшиш (Пшик)
- (језик: руски) А. В. Твердый Кавказ в именах, названиях, легендах. Краснодар 2008.