Пјалица
Изглед
Пјалица Пялица | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 92 km |
Басен | 946 km2 |
Пр. проток | 11,92 m3⁄s |
Слив | Бело море |
Водоток | |
Извор | 66° 38′ 30″ N 38° 15′ 35″ E / 66.64167° С; 38.25972° И |
В. извора | 240 m |
Ушће | у Бело море на 66° 11′ 15″ N 39° 31′ 13″ E / 66.18750° С; 39.52028° И |
Про. пад | 2,6 m⁄km тока |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Русија |
Област | Мурманска област |
Притоке | Уст Пјалка |
ДРВ | 02020000212101000007196 |
Пјалица (рус. Пялица) река је која протиче источним делом Кољског полуострва на подручју Мурманске области Русије. Протиче преко територија Ловозерског и Терског рејона. Свој ток завршава на Терској обали Белог мора.
Свој ток започиње у мочварном подручју на надморској висини од око 240 метара. У њеном кориту се налазе бројни брзаци и мањи водопади. Најважнија притока је река Уст Пјалка.
Укупна дужина водотока је 92 km, док је површина сливног подручја око 946 km². Просечан проток у зони ушћа је 11,92 m³/s. Максималан проток измерен је у мају 1955. године и имао је вредност од 90,1 m³/s.
На ушћу се налази истоимено село Пјалица са 17 становника (по подацима из 2010).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: руски) Государственный водный реестр РФ: река Пялица
- Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 1. Кольский полуостров/ Под ред. Ю. А. Елшина. — Л.: Гидрометеоиздат, 1969. — 134 с.