Раба (притока Дунава)
Раба | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 322 km |
Басен | 5.841 km2 |
Пр. проток | 9 m3⁄s |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Алпи, Аустрија |
В. извора | 1.200 m |
Ушће | Дунав код Ђера, Мађарска |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Аустрија Мађарска |
Насеља | Хохланч, Ђер |
Притоке | Лапинч, Пинка, Gyöngyös Stream, Rabnitzbach, Marcal, Grazbach, Хазелбах, Schwengentalbach |
Река на Викимедијиној остави |
Раба (мађ. Rába, нем. Raab, словен. Raba), је заједничка река Аустрије и Мађарске.
Река Раба се налази на југоистоку Аустрије и на западном делу Мађарске и притокаје Дунава. Извор реке је у Аустрији неколико километара од места Брук на Мури нем. Bruck an der Mur). У доњем делу тока утиче у притоку Дунава Мошони-Дунав у северозападном делу Мађарске код мета Ђер.
Пловност и насељена места
[уреди | уреди извор]Држава | Дужина тока |
Аустрија: | 110,7 km |
Мађарска: | 211,3 km |
Градови дуж тока реке су Глисдорф, Фелдбах у Аустрији и Сентготард и Керменд у Мађарској.
Историја
[уреди | уреди извор]Раба је још у римско доба имала економски и трговачки значај. Неколико војних утврђења (Шарвар, Рабахидвег, Керменд) саграђено је у средњем веку ради чувања речних прелаза, а сама река је правила одбрамбену границу приликом надирања освајачких војски, нарочито Турака.
У 19. веку се ток Рабе први пут регулише и 1896. године код града Икервар се гради прва хидроцентрала у Мађарској.
Занимљивост
[уреди | уреди извор]Велика групација Словенаца која живи у северном делу Мађарске, а има их отприлике 5-6.000, ову реку зову Словеначка Раба. Већина ове етничке групе живи у месту Сентготард (мађ. Szentgotthárd), или Моноштер на словеначком (словен. Monošter), и у околним мањим селима.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе река у Мађарској Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2007)
- National Geographic 2006.