Раде Милићевић
| раде милићевић | |
|---|---|
 Раде Милићевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јун 1910. |
| Место рођења | Звијерина, код Билеће, Аустроугарска |
| Датум смрти | 22. мај 1943. (32 год.) |
| Професија | радник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1940. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 – 1943. |
| Херој | |
| Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Раде Милићевић (Звијерина, код Билеће, 6. јун 1910 – 22. мај 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се као једно од деветоро деце у сиромашној породици Звијерини код Билеће. У родном селу је радио као надничар, да би у потрази за запослењем напустио Херцеговину и постао радник у руднику Трепча 1. маја 1934. године. У Комунистичку партију Југославије примљен је 1940. године.[1][2]
После априлског рата рудник су заузели Немци и одатле транспортовали руду у Немачку. Раде је учествовао у минирању и рушењу жичаре у Трепчи 30. јула 1941. године. Након акције заједно са шесторицом својих другара прешао је на Копаоник где је ступио у Копаонички НОП. Заједно са копоаоничким одредом учествовао је у борбама за онеспособљавање рудника у Трепчи. Напад се догодио у ноћи између 2. и 3. септембра 1941. године. У нападу је погинуо његов млађи брат Тодор Милићевић. Зног тога је штаб донеоо одлуку да одред добије име Тодора Милићевића. Месец дана касније, у ноћи између 1 и 2. октобра борци су напали рудник „Копаоник”, тј. Бело Брдо који је радио у саставу Трепче. Борци су онеспособили рудник, а дан касније, 3. октобра одред је ослободио Рашку.[1][2]
Пред налетом Немаца, повукао се до Нове Вароши и Руда где је његов одред ушао у састав Прве пролетерске бригаде као „Рударска чета”. Раде је изабран за руководиоца чете. Убрзо је постао политички комесар 3. рударске чете 4. краљевачког батаљона. Учествовао је у великом броју борби у горњем Подрињу, Херцеговини, али и маршу партизанских јединица ка западној Босни и Босанској Крајини. Од фебруара до априла борио се у бици на Неретви. У мају у једној од низа борби коју су Немци водили са партизанима у циљу да их униште погинуо је у јуришу командант рударске чете Раде Милићевић.[1][3]
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Народни хероји Југославије 1982, стр. 279.
- ^ а б Српски биографски речник 2014, стр. 532.
- ^ Српски биографски речник 2014, стр. 532-533.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.
- Српски биографски речник том VI. Нови Сад: Матица српска. 2014.
Народни хероји из источне Херцеговине | ||
|---|---|---|
Народни хероји Југославије рођени на подручју источне Херцеговине, као и они који су политички или војно деловали на овом подручју: | ||
| Требиње | .jpg) | |
| Билећа | ||
| Остала места | ||
