Радмила Граовац
| Радмила Граовац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јун 1920. |
| Место рођења | Вучитрн, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца |
| Датум смрти | 16. јануар 2011. (90 год.) |
| Место смрти | Београд, Република Србија |
Радмила Граовац (Вучитрн, 6. јун 1920 — Београд, 16. јануар 2011)[1] била је српска вајарка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је као Радмила Рис.[2]
Она је живела у Новом Саду од 1932. године где је и матурирала.[2]
Студирала је хемију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду али њене студије прекида почетак Другог светског рата.[2]
Дипломирала је на Академији ликовних уметности у Београду 1949. године код професора Сретена Стојановића, Томе Росандића и Илије Коларовића.[3]
По завршетку основних студија 1953. Граовчева се вратила у Нови Сад где је радила као професор вајарства и керамике на Вишој педагошкој школи, до 1976.[2]
Током 1956. године усавршавала се у Прагу.[2]
Излагале је на бројним изложбама у земљи и иностранству.[2] Ретроспективну изложбу имала је 1985. године у Дому Југословенске народне армије у Београду.[2]
Била је чланица Удружења ликовних уметника Србије.[3] Додељена јој је награде Уметничке колоније у Ечки 1962. и Златног длета 1965. године.
Аутор је двадесетак споменика широм Србије, предоминатно бисти у бронзи.[2] Креаторка је медаље награде „Паја Јовановић”.[4]
Њено омиљено средство за прављење скулптура била је глина. Касније се окреће употреби теракоте.[5]
Легат Радмиле и Николе Граовац налази се у Галерији Матице српске и био је изложен током 2021.[5]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Са супругом сликаром Николом Граовцем имала је ћерку Смиљку, рођену 1948. у Призрену гдје је брачни пар тада живео.[2]
Дружила се са будућим познатим сликарима: Бошком Петровићем, Стеваном Максимовићем и вајаром Јованом Солдатовићем.[2]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Radmila Graovac”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Поклон-збирка Граовац, Радмила и Никола – Галерија Матице српске” (на језику: српски). Приступљено 2022-03-02.
- ^ а б Euronews (2021-07-15). „Poklon-zbirka Nikole i Radmile Graovac pred posetiocima Galerije Matice srpske”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Medalja nagrade "Paja Jovanović" 1961, Radmila Graovac, GRADSKI MUZEJ VRŠAC | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
- ^ а б Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Упознајте уметнички пут сликара Николе Граовца и вајарке Радмиле Граовац”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Poprsje žene, Radmila Graovac, Muzej grada Novog Sada | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Dekorativna glava, Radmila Graovac, Muzej grada Novog Sada | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Ženska figurina, Radmila Graovac, Muzej savremene umetnosti | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Portret devojke, Radmila Graovac, Muzej grada Novog Sada | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
- ^ „Portret Vere, Radmila Graovac, Muzej grada Novog Sada | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 2022-03-02.
