Пређи на садржај

Радмила Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Радмила Мила Марковић)
Радмила Марковић
Лични подаци
Пуно имеРадмила Марковић
НадимакМила
Датум рођења(1937-12-05)5. децембар 1937.(86 год.)
Место рођењаЗаостро, Прибој, Краљевина Југославија
Датум смрти5. децембар 2020.(2020-12-05) (83 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Спортске информације
Спортрукомет
Позицијапивотмен
Клуб[УРК Студентски град]]
ОРК Београд

Радмила Мила Марковић (рођ. Радуновић), (Заостро, 5. децембар 1937Београд, 5. децембар 2020) била је југословенски и српски економиста, спортиста-рукометашица и спортски радник, члан ОРК „Београд” и репрезентације Југославије (1959—68) и председница ОРК Београд (1994—2017).

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Заостру, а 1937. године, а детињство провела у Будимљи (Беране) где је тренирала кошарку.

Након досласка у Београд на студије Економског факултета почела је да игра за УРК Студентски град, где ју је врло брзо приметио Јездимир Станковић и одвео у ОРК Београд, чији је била члан до 2017. као играч, рукометни радника, а након тога и председница клуба.[1][2] Играла је за репрезентацију Југославије на Светском првенству 1962. године у Румунији.[3]

Годину дана након преласка у ОРК Београд постаје репрезентативка и на Светском првенству 1965. године у Западној Немачкој као капитен екипе осваја сребрну медаљу и бива проглашена за најбољег пивотмена на свету.[4][5] Са ОРК „Београдом“ освојила је наслов првака државе 1961. године, а победнички пехар Купа Југославије, 4. пута 1962, 1963, 1967 и 1968. године.[6][7]

Као дипломирани економиста свој радни век провела је у Лутрији Београда, почевши од референта и врло брзо се радом и ангажовањем „попела“ до места директора сектора, одакле је и отишла у пензију.[2]

Поред непрекидног ангажовања у ОРК Београду као рукометни радник, од 1994. до 2017. године била је председник клуба и председник Скупштине клуба, као прва жена на овим функцијама.[2] Успела је да постави клуб на „сопствене ноге“, организујући му самостално финансирање. То је једини женски београдски клуб који од свог постанка непрекидно постоји до данас. Била је и дугогодишњи члан органа и тела Рукометног савеза Југославије и Рукометног савеза Србије.[2]

Преминула је 5. децембра 2020. године, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]