Пређи на садржај

Радмило Милошевић

С Википедије, слободне енциклопедије

Радмило Милошевић (3. фебруар 1951.) је политичар у Србији. У Народној скупштини Србије био је од 2001. до 2008. године, а био је и градоначелник Аранђеловца од 2000. до 2004. године. Током свог мандата, Милошевић је био члан Демократске странке Србије (ДСС).

Приватна каријера

[уреди | уреди извор]

Радмило Милошевић је дипломирани инжењер електротехнике.[1]

Политичар

[уреди | уреди извор]

Ране године (1993–2000)

[уреди | уреди извор]

Милошевић се појавио на петом месту на изборној листи ДСС-а за Крагујевац на српским парламентарним изборима 1993.[2] Странка је освојила два места у дивизији, а он није добио мандат.[3][4] (Од 1992. до 2000. године, изборни закон Србије предвиђао је да се једна трећина посланичких мандата додељује кандидатима са успешних листа по бројчаном редоследу, док ће преостале две трећине бити распоређене међу осталим кандидатима на листама по дискреционој процени спонзора. странке.[5] Уобичајена је била пракса да се потоњи мандати додељују ван редоследа, упркос својој листи, али није.

ДСС је касније учествовао у опозиционом савезу Заједно на изборима за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996, а Милошевић се појавио на другом месту на листи савеза у Крагујевцу.[6] Заједно су освојили једно место у дивизији, које је припало водећем кандидату Зорану Симоновићу.[7]

Градоначелник и посланик

[уреди | уреди извор]

ДСС се 2000. придружио Демократској опозицији Србије (ДОС), широкој и идеолошки разноликој коалицији партија супротстављених администрацији Слободана Милошевића. ДОС је однео већинску победу у Аранђеловцу на српским локалним изборима 2000. године; Милошевић је изабран у локалну скупштину, а потом и за градоначелника.[8] Одслужио је пун мандат и напустио је ту улогу 2004.

Слободан Милошевић је поражен од кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на изборима за председника Савезне Републике Југославије 2000, који су одржани упоредо са локалним изборима. Овај догађај је подстакао велике промене у српској и југословенској политици; између осталог, Влада Србије је поднела оставку после Коштуничине победе након што су расписани нови парламентарни избори у Србији за децембар 2000. године. За ове изборе, читава држава је рачуната као јединствена изборна јединица, а сви мандати су додељени кандидатима на успешним листама по дискреционом праву странака и коалиција покровитеља, без обзира на бројчани ред.[9] Радмило Милошевић је добио седамдесет трећу позицију на листи ДОС-а; листа је освојила убедљиву већину са 176 од 250 посланичких места, а мандат је добио када се скупштина састала у јануару 2001.[10][11] Био је у одбору за приватизацију и у комисији за петиције и предлоге.[12]

ДСС се на крају отуђио од других партија у ДОС-у, и формално је напустио савез и прешао у опозицију 2002. Посланички мандати неколико чланова ДСС-а, укључујући Милошевића, поништени су по дискреционој процени ДОС-а 12. јуна 2002.[13] Ова одлука је накнадно укинута и мандати враћени.

Милошевић је на парламентарним изборима 2003. освојио четрдесет девету позицију на листи ДСС-а.[14] Листа је освојила педесет три мандата, а он је поново уврштен у скупштинску делегацију своје странке.[15] ДСС је после избора постао главна странка у српској коалиционој влади, а Милошевић је поново био присталица администрације. У свом другом мандату, радио је у одбору за индустрију и у комитету за приватизацију.[16] Он је изразио изненађење и разочарење због смене Бранка Павловића са места директора Агенције за приватизацију Србије у јулу 2004.[17]

За парламентарне изборе 2007. ДСС је формирала изборни савез са Новом Србијом (НС). Милошевић се нашао на њиховој седамдесет седмој позицији на комбинованој листи и поново је добио мандат када је листа освојила четрдесет седам мандата.[18][19] ДСС је након избора формирао нестабилну владу са ривалском Демократском странком ( ДС), а Милошевић је остао присталица власти. Унапређен је у заменика председника одбора за индустрију и остао у одбору за приватизацију.[20]

Коалиција ДСС-ДС се распала почетком 2008. и расписани су нови парламентарни избори за мај те године. ДСС је задржао изборни савез са Новом Србијом, а Милошевић се нашао на седамдесет шестој позицији на њиховој листи.[21] Листа је пала на тридесет мандата, а њему није дат нови мандат.[22] Чини се да након овог времена није тражио политички повратак.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ: МИЛОШЕВИЋ, РАДМИЛО, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2004. г. Приступљено 21. 08. 2024. , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 12 April 2022.
  2. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године – ЗБИРНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (3 Крагујевац), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  3. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године – РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА (Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије, одржаних 19. и 26. децембра 1993. године и 5. јануара 1994. године), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  4. ^ Službeni Glasnik (Republike Srbije), Volume 50 Number 11 (25 January 1994), p. 194.
  5. ^ Guide to the Early Election Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2022), Ministry of Information of the Republic of Serbia, December 1992, made available by the International Foundation for Electoral Systems, accessed 14 July 2017.
  6. ^ Srpska reč, Number 161 (17 October 1996), p. 23.
  7. ^ ИЗБОРИ '96: ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (1996), p. 50.
  8. ^ "Mislimo drugačije" Архивирано на сајту Wayback Machine (10. април 2022), Glas javnosti, 11 May 2002, accessed 10 April 2022.
  9. ^ Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
  10. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 23. децембра 2000. године и 10. јануара 2001. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (4 Демократска опозиција Србије – др Војислав Коштуница (Демократска странка, Демократска странка Србије, Социјалдемократија, Грађански савез Србије, Демохришћанска странка Србије, Нова Србија, Покрет за демократску Србију, Лига соFцијалдемократа Војводине, Реформска демократска странка Војводине, Коалиција Војводина, Савез војвођанских Мађара, Демократска алтернатива, Демократски центар, Нова демократија, Социјалдемократска унија, Санxачка демократска партија, Лига за Шумадију, Српски покрет отпора – Демократски покрет)), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  11. ^ PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 22.01.2001., Otvoreni Parlament, accessed 26 March 2022.
  12. ^ ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ: МИЛОШЕВИЋ, РАДМИЛО, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2004. г. Приступљено 21. 08. 2024. , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 12 April 2022.
  13. ^ DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 12.06.2002., Otvoreni Parlament, accessed 13 January 2021.
  14. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (3. ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ - ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА) Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  15. ^ "Skupština čeka demokrate" Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2023), Glas javnosti, 13 January 2004, accessed 12 April 2022.
  16. ^ ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ: МИЛОШЕВИЋ, РАДМИЛО, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2006. г. Приступљено 21. 08. 2024. , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 12 April 2022.
  17. ^ "Serbian MPs express dismay at Privatization Agency director's dismissal," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 17 July 2004 (Source: Text of report by Serbian radio on 16 July).
  18. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (5 Демократска странка Србије - Нова Србија - др Војислав Коштуница), Republika Srbija – Republička izborna komisija, accessed 28 December 2021.
  19. ^ "Списак посланика за Скупштину Србије", Politika, 13 February 2007, accessed 12 April 2022.
  20. ^ ДЕТАЉИ О НАРОДНОМ ПОСЛАНИКУ: МИЛОШЕВИЋ, РАДМИЛО, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 21. 08. 2024. , National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 12 April 2022.
  21. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 11. маја 2008. године – ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (3 Демократска Странка Србије - Нова Србија - Војислав Коштуница), Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 2 July 2021.
  22. ^ 11 June 2008 legislature, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 12 April 2008.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радмило_Милошевић&oldid=28498412”