Пређи на садржај

Радовишта

Координате: 40° 12′ 09″ С; 21° 45′ 05″ И / 40.20242698988532° С; 21.751314921333495° И / 40.20242698988532; 21.751314921333495
С Википедије, слободне енциклопедије
Радовишта
Ροδιανή
Административни подаци
ДржаваГрчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругКожани
ОпштинаКожани
Становништво
 — 2021.246
Географске карактеристике
Координате40° 12′ 09″ С; 21° 45′ 05″ И / 40.20242698988532° С; 21.751314921333495° И / 40.20242698988532; 21.751314921333495
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина678 m
Радовишта на карти Грчке
Радовишта
Радовишта
Радовишта на карти Грчке
Остали подаци
Поштански број50100
Позивни број2461
Регистарска ознакаKZ

Радовишта (грчки: Ροδιανή, Родијани) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.

До 1927. године, село се звало Ραδοβίστα, Радовиста[1], изведено од старог словенског имена Радовишта.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Радовишта се налази око 15 km јужно од града Кожана у подножју планине Црвена Гора (Вуринос).

Историја

[уреди | уреди извор]

Османско царство

[уреди | уреди извор]

На крају 19. века Радовишта је грчко хришћанско село у југозападном делу Кожанске казе Османске империје. Главна сеоска црква " Свети Архангели“ подигнута је 1819. године[2]. Српски историчар Спиридон Гопчевић, 1890. године бележи да су Радовишта хеленизовано словенско село.[3]

Према статистикама службеника Бугарске егзархије Васила К'нчова из 1900. године, Радовишта има 137 становника елинофоних Грка[4].

Према подацима грчког конзулата у Еласони из 1904. године, Радовишта је грчко православно село са 200 Грка[5].

После Балканских ратова

[уреди | уреди извор]

У Првом балканском рату 1912. године, село ослобађа грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе османске области Македоније, село улази у састав Краљевине Грчке.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Године 2001. у селу је било 358 становника.

  1. ^ Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας. Ραδοβίστα -- Ροδιανή, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Туристички сајт Грчке Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. мај 2018), Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Гопчевић, Спиридон (1890). Стара Србија и Македонија. Београд. стр. 146. 
  4. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, (1900). стр. 280., Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Σπανός, Κώςτας. "Η απογραφή του Σαντζακίου των Σερβίων", in: "Ελιμειακά", 2001, 48-49.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]