Радомир Аранђеловић
| Радомир Аранђеловић | |
|---|---|
 Радомир Аранђеловић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. јун 1874. |
| Место рођења | Смедеревска Паланка, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 9. јул 1913. (39 год.) |
| Место смрти | Велики Говедарник, Краљевина Србија |
| Образовање | Војна Академија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1891—1913. |
| Чин | Потпуковник |
Радомир Аранђеловић (Смедеревска Паланка, 26. јун 1874 — Велики Говедарник, 9. јул 1913) је био пешадијски потпуковник српске војске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гимназију је свршио у Ужицу, а у Војну Академију ступио је 15/9 1891. Постао је пјешадијски потпоручник 2/8 1894. капетан 1/11 1900, мајор 29/6 1907, потпуковник 20/10 1912. За време мира био је на свима положајима пјешадијског официра, од водника до закључно команданта пука. Годину дана био је државни питомац у Француској, у пешадијском пуку у Руан.
Први балкански рат
[уреди | уреди извор]У Првом балканком рату 1912. био је командант 4 прекобројног пука и водио је пук кроз све борбе и при опсади Дринопоља. У Другом балканском рату 1913. водио је 4 прекобројни пук у борбама на Црвеном Брегу, Злетовској реци, Рајчански риђ, Царев врх, Побијену и Говедарнику, гдје је у јуришу 9. јула на челу пука тешко рањен и пао за кратко вријеме Бугарима у руке. Бугари су га мртва измрцварили и изболи ножевима.[1]
Написао је Тактику, сва три рода оружја 1909 и Стратегију (основи).
Породица
[уреди | уреди извор]Радомир Аранђеловић оженио се 1903. године са госпођом Ружицом, ћерком Миливоја Петровића секретара управе фондова.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Бој на Великом Говедарнику 21. и 22. јула”. Аманет. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ Службени војни лист, година 23, број 24 од 12. јуна 1903.. стр. 485-496
