Радосав Бошковић

Радосав Бошковић
Лични подаци
Датум рођења	(1907-01-10)10. јануар 1907.
Место рођења	Орја Лука, код Даниловграда, Црна Гора
Датум смрти	1983
Место смрти	Београд, Југославија

Радосав Бошковић (Орја Лука, код Даниловграда, 10. јануар 1907 — Београд, 1983) био је српски филолог, лингвиста и професор Филозофског факултета у Београду.

Гимназију је учио у Даниловграду и Подгорици. Студирао је (1926—1930) српскохрватски језик са старословенским и упоредну граматику индоверопских језика с упоредном граматиком словенских језика на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторирао је 1933. дисертацијом Развитак суфикса у јужнословенској заједници (Београд, 1936). Године 1939. је постао доцент, 1948, ванредни, а 1956. редовни професор Филозофског факултета у Београду, на којем је предавао старословенски језик и упоредну граматику словенских језика.

Провео је, по годину дана, као стипендиста на универзитетима у Кракову и у Прагу.

Предавао је у Другој мушкој гимназији у Београду и на Филозофском факултету.

Бавио се компаративнм граматиком словенских језика, морфологијијом, фонетиком, акцентологијом, ономастиком и лексикологијом.

Радови

Писао је радове о дијалектима Црне Горе (са пољским дијалектологом М. Малецким објавио је Испитивање дијалеката Црне Горе). Сарађивао је у часописима Јужнословенски филолог, Наш језик, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Годишњак задужбине Саре и Васе Стојановића. Радове је објављивао и у пољским часописима. Учествовао је у изради Речника српскога књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. Био је потписник Новосадског договора о српскохрватском језику и правопису из 1954. год.

Нека од његових дјела су :

• Основи упоредне граматике словенских језика 1-фонетика, Београд 1968,
• Основи граматике словенских језика-фонетика и морфологија,
• Основи упоредне граматике словенске ономастике,
• Основи упоредне граматике словенских језика 2-морфологија.
• Бошковић, Радосав (1978). „Србљи и Срби”. Зборник за филологију и лингвистику. 21 (1): 23—25. 

Превео је са руског Корак напред, два корака назад, Владимира Лењина.

Био је један од приређивача Целокупних дела П. П. Његоша и саставио је, са М. Стевановићем, Речник уз дела П. П. Његоша.

Види још

• Бошковићи из Орје Луке

Литература

• Српска породична енциклопедија, Народна књига, 2006