Радосав Поповић

радосав поповић
Радосав Поповић
Лични подаци
Датум рођења	(1909-03-23)23. март 1909.
Место рођења	Близна, код Подгорице, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	6. јануар 1942.(1942-01-06) (32 год.)
Деловање
Члан КПЈ од	1926
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Херој
Народни херој од	10. јула 1953.

Радосав Поповић (Близна, код Подгорице, 23. март 1909 — 6. јануар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Родио се у селу Близна, код Подгорице, 23. март 1909. године у сиромашној сељачкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, а гиманзију 1930. године у Подгорици. Као ученик пришао је омладинском покрету. Истакао се у ширењу комунистичких идеја те је у партију примљен са само 17 година. Због револуционарног карактера ушао је у регистар полиције због чега је често хапшен. Радио је на омасовљавању партијске организације у Пиперима, а када је формиран Месни Комитет 1933. године изабран је за члана бироа. На тој дужности остао је до 1937. године када је дошло до реорганизације и он постао члан Општинског комитета, а од 1941. године његов секретар. Због свог доприноса постао је члан окружног комитета КПЈ за Подгорицу.

Упркос сталном ангажовању након завршене матуре уписао је Правни факултет у Београду, где је учествовао у бројним акцијама против режима. Кренуо је у Шпанију 1937. године, али је у Бару ухапшен. Након изласка из затвора и даље је наставио да активно учествује у акцијама комунистичке партије.

Након избијања Априлског рата мобилисан је у 38. пук и учествовао је у борбама око Скадра. Након слома државе, вратио се са наоружањем у село и ту био веома активан у организацији устанка и уништавању непријатељске инфраструктуре. Због тога је изабран за командира Горњопиперске чете која је бројала 230 бораца. После реорганизације устаничких снага у Црној Гори у августу 1941. године изабран је за командира Близанског герилског одреда. Тешко је рањен на Јелином дубу 18. октобра 1941. године, а ранама је подлегао 6. јануара 1942. године.

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја. Одликован је и Орденом ратне заставе, Орденом партизанске звезде са златним венцем и др.

Литература

• Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.