Радо Димитријевић — Учо
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Радо Димитријевић | |
---|---|
Пуно име | Радо Димитријевић |
Надимак | Учо (од „учитељ”) |
Датум рођења | 4. септембар 1952. |
Место рођења | Ново Место, НР Словенија, ФНР Југославија |
Активни период | 1984—данас |
Значајни радови | Рат оловком |
Награде | Кочићево перо |
Радо Димитријевић (Ново Место, 4. септембар 1952) јесте српски учитељ у пензији[1] и књижевник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Учо је рођен Новом Месту, а школовао се и одрастао у Бањалуци. Од 1981. године живео је у Градишци, радио у више основних школа и обављао је функцију директора Градске библиотеке. Писао је од средњешколских дана за бројне новине и часописе. После објављивања прве књиге постаје члан УК БиХ 1989. године, а потом и члан УК РС од оснивања. Живи под Козаром у Доњим Подградцима, као пензионисани просветни радник и активни књижевник.
Дела[уреди | уреди извор]
Већина ових дела награђена су значајним књижевним наградама и објављена у више издања. Писац је уврштен у антологије савремене српске прозе и поезије угледних антологичара (др Милош Окука, др Неђо Шиповац, Миленко Стојичић). Добитник је и Светосавске повеље за благодарна дјела подарена српском народу Фондације Свети Сава која му је уручена у Хиландару 2016. године, „Споменице“ Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ и Повеље Општине Градишка са златним грбом и звањем „Заслужни грађанин“ за посебне заслуге у развоју општине Градишке и значајна остварења у области књижевног стваралаштва. Покретач је и организатор дугогодишњих књижевних манифестација „Истина о Србима“, „Јабуке и књиге“ и „Књижевни четвртак“.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- „Побуне перача улица“, приче, 1989. године „Глас“ Бања Лука,
- „Јадни Адаме“, пeсмe,
- „Рат оловком“, кoлумнe
- „Зашто је Марко убио шарца“, дрaмa
- „Крвава математика“, рoмaни (два издања),
- Пјевај Јефимија“, рoмaн(два издања),
- „Врело“, „Дан без ноћи, и ноћ без дана“, рoмaн, (два издања),
- „Како је сунце прогутало облаке“, рoмaн o љубaви.
Награде[уреди | уреди извор]
- „Кочићево перо“ за књигу „Рат оловком“, 2001. године
- Министарство просвјете и културе за роман „Пјевај Јефимија“, 2004. године
- УКРС Подружница Градишка за роман „Врело“, 2009. године
- Завод за уџбенике и наставна средства за роман „Дан без ноћи и ноћ без дана“, 2014. године.
Признања[уреди | уреди извор]
- Повеља Скупштине општине Градишка са златним грбом за посебне заслуге у области књижевног стваралаштва, 1997.године.
- „Споменица“ Српског просвјетног и културног друштва „просвјета“, 2002. године.
- Повеља „Истина о Србима“, 2005. године
- Повеља „Свети Сава“ Фондација Свети Сава ИСточно Сарајево, 2016. године.
Уврштен је у бројне антологије и панораме српске прозе, а приче су му превођене на више европских језика, заступљене су у панорамама српске прозе у Њемачкој и Мађарској.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Вујић, Милан (2018-01-24). „Учо Радо Димитријевић на пут извео 34 генерације ђака”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-03-10.