Радња (књижевност)
У књижевности, радња је низ међусобно повезаних догађаја у простору и времену. Радња уноси динамику у приказани свет, омогућава деловање и испољавање ликова и чини приповедање напетим и занимљивим.[1]
Носиоци радње су главни ликови, протагонисти. Споредне илити епизодне радње остварују се у посебним целинама које се називају епизодама. Мање композиционе јединице, и јединице збивања, јесу ситуације — јединице приповедне целине у којима делује један или више ликова. Даљим разлагањем ситуације долази се до мотива, као најмање композиционе јединице.[1]
Радња се понекад успорава или зауставља тиме смирујући приповедање. Поступак успоравања или заустављања радње назива се ретардација. Средства ретардирања радње су најчешће описи, писма, документи, описи психолошког стања и монолози. Сваки догађај почиње, развија се, тече и завршава пролазећи кроз низ развојних стадијума које карактеришу како догађаје у реалном животу, тако и догађаје описане у књижевном делу. Те развојне фазе су експозиција, заплет, кулминација, перипетија и расплет.[1]
Поред књижевне, постоје и позоришне и филмске радње.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Radnja u književnom delu”. Opusteno.rs. Приступљено 26. 5. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
