Разговор:Југославија (вишезначна одредница)
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Sadržaj članka[уреди извор]
Pojam 'Versajska' Jugoslavija ili 'Versajska tvorevina' ima pežorativni karakter i obično dolazi iz krugova koji smatraju/su smatrali da je Jugoslavija (prva) 'veštačka tvorevina'...dakle da je 'kreirana u Versaiju', a ne da je nastala spontanim ujedinjenjem naroda, zato i spominjanje 'Versaja/Pariz', a ne Beograda/Salon u kući Krsmanovića gde je proglašena država....predlažem da se ukloni ovaj naziv....namerno otvaram diskusiju, jer želim da čujem i druga mišljenja, pre nego što (i ako) budem menjao...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:14, 2. новембар 2014. (CET)
Поједностављен приказ уједињења народа Југославије спонтаним путем данас се ретко може чути ван наставе у основној и средњој школи, где се из оправданих разлога не залази превише у детаље Нишке, Крфске и Женевске декларације (Мајска декларација се ни не помиње). Можемо рећи да је већини досадио круто аустоугарско дуалистичко уређење, али је спорно да је „троимени народ“ једнако замишљао уједињење. Међу самим Србима није било политичара са истим мишљењем, а камоли међу Србима с једне стране и Хрватима с друге. Зна се да су хрватски представници, натерани силом прилика, одустали од својих тежњи (програм Женевске декларације) и пристали на мање више безусловно уједињење, што је, морамо се сложити, далеко од спонтаног уједињења. Камо среће да су сва спорна питања решена у салону у кући Крсмановића. Не би било ни Радића, ни Рачића.
Иначе, и добри друг Тито је међуратну Југославију звао версајском.
У вези са самим термином, у „Naučni skup: u povodu 50-godišnjice raspada Austro-Ugarske monarhije i stvaranja Jugoslavenske države : Zagreb, 27-28. prosinca 1968. godine“ пише:
U međuratnoj literaturi vrlo često srećemo termin »versajska Jugoslavija«, pa ponekad Jugoslaviju obeležavaju i kao »veštačku tvorevinu«. Nisam, međutim, u literaturi naišao da se govori o »versajskoj Če- hoslovačkoj« ili da je to »veštačka tvorevina«, iako je u njoj pored Čeha i Slovaka bilo i oko 3,5 miliona Nemaca i Mađara.